"Imamo problem, moramo nešto preduzeti"

"Imamo problem. Sada se nešto mora preduzeti", priznao je kopredsednik Socijaldemokratske parije Nemačke (SPD) Lars Klingbajl prošle sedmice, misleći na ekonomsku krizu.

Klingbajl je rekao da je dokument koji je predstavio nemački ministar finansija Kristijan Lindner (iz Stranke slobodnih demokrata - FDP) delimično bio ništa drugo do "neoliberalna ideologija".

Nemačka vladajuća koalicija raspala se u sredu, podseća DW u tekstu pod naslovom "Nemačka je opet evropski bolesnik?".

Kancelar Olaf Šolc zatražio je od nemačkog predsednika Franka-Valtera Štajnmajera da smeni Lindnera, a ostali ministri iz redova FDP-a potom su napustili kabinet.

Između ostalog, Lindner je želeo da sprovede regulatorni moratorijum i smanji poreze.

Takođe je hteo da ukine solidarni doprinos koji Nemci sa zapada zemlje plaćaju za razvoj dela zemlje koji je nekada bio DDR i da odloži klimatske ciljeve za 2050. godinu.

Sve to bilo je previše za socijaldemokrate kancelara Šolca i Zelene, koji su takođe u Vladi.

Mnogi nemački privrednici su zabrinuti zbog ovih političkih dešavanja, ističe DW, navodeći kao primer proizvođača automobilskih delova Boš, koji mora da prilagodi svoje prognoze za ovu godinu, što ne isključuje dalje ukidanje radnih mesta, uz već ukinutih 7.000.

Izvršni direktor Boša, Štefan Hartung, pozvao je prošlog četvrtka u intervjuu za Tagesšpigel saveznu vladu da okonča koalicioni spor i brzo podrži privredu.

Fondacija porodičnih preduzeća oštro je kritikovala nemačku vladajuću koaliciju, navodeći da je najveći rizik za Nemačku vlada koja nije sposobna da reaguje.

"S obzirom na sve lošiju ekonomsku situaciju, hitno su nam potrebne političke odluke", navode iz Fondacije.

Ekonomista Hening Fepel, generalni direktor Centra za evropsku politiku, izjavio je za DW da vladajuća koalicija nije uspela da strukturalno vrati nemačku ekonomiju na pravi put rasta.

U SAD je Donald Tramp osvojio drugi mandat na predsedničkim izborima, a zbog toga slede izazovi u bezbednosnoj politici, trgovini i klimatskoj politici, kao i u podršci Ukrajini.

U kontekstu globalne političke krize, nemački ministar ekonomije Robert Habek upozorio je da je ovo najgore vreme za raspad vlade, i to sada kada Nemačka mora da pokaže jedinstvo i sposobnost da deluje u Evropi.

Glavni ekonomista banke ING, Karsten Brzeski izjavio je da Nemačka sada, posle četiri godine stagnacije i strukturalnih slabosti, nije samo, kako je naveo, "bolesnik Evrope", već i znatno ranjivija nego pre osam godina kada je Tramp osvojio prvi mandat.

Fepel ističe da je opšta situacija u svetu ista za sve zemlje i ukazuje da je, čak i pored toga, "privredni rast u Nemačkoj dugi niz godina manji nego u drugim zemljama, sa kojima se Nemačka može uporediti".

Fepel naglašava da to nagoveštava da za slabost privrede nije odgovorna slaba globalna ekonomija, već specifični strukturni uzroci koje nemačka vlada treba da identifikuje i pronađe rešenje.

Kao četiri najhitnija zadatka on ističe stabilizaciju energetske tranzicije, smanjenje birokratije, sprovođenje digitalizacije, kao i poreske podsticaje za investicije.

Martin Gornig iz Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja takođe je pozvao na "sistemske promene", i to ne u nacionalnim razmerama, već - na celom kontinentu.