Umesto fakulteta biraju zanat: "Plate rastu, kao pomoćni radnik mogu kuću da kupim"

Pia Dobelke ima 24 godine. Ona je mlađi šef u jednoj firmi za proizvodnju sanitarne i opreme za sisteme grejanja iz Troisdorfa kod Kelna. To preduzeće zapošljava 33 ljudi. Zapravo bi firmi trebalo bar još desetak radnika kako bi stiglo da hitno odradi sve narudžbine, kaže Dobelke.

Slična je situacija i u preduzećima u drugim branšama. Ali, u sektoru preduzetništva problem nestašice stručne radne snage posebno je izražen, prenosi DW.

Sudeći po podacima Savezne agencije za rad (BA), broj zaposlenih u Nemačkoj koji plaćaju doprinose za socijalno osiguranje u proteklih deset godina porastao je za više od pet odsto. U zanatskim vodama je, u istom periodu, broj zaposlenih opao. Dugo je u Nemačkoj bio podjednak broj mladih koji odlazi da studira i onih koji se stručno osposobljavaju za neki zanat. U proteklih desetak godina uočava se kontinuirani porast broja studentkinja i studenata, a istovremeno opada broj mladih pripravnica i pripravnika. Trenutno je u zemlji otprilike dva puta više onih koji studiraju, nego onih koji uče neki zanat.

Što je moguće manje fizičkog rada…

Pia Dobelke je maturirala i – odlučila se za zanat. U okviru posebnog programa, takozvanog „trijalnog obrazovanja“, položila je majstorski ispit, a uz to je i završila bečelor iz ekonomije. Škola u kojoj je maturirala pozvala ju je da današnje učenike savetuje po pitanju odabira zanimanja, odnosno da im priča kave su šanse za karijeru u preduzetništvu. Na taj dan škola je organizovala brojna predavanja, o brojnim zanimanjima. Trebalo je da se učenici prijave za neko od tih predavanja, ali niko od njih nije se prijavio za predavanje o zanatu. Zato je predavanje otkazano.

Institut za obrazovanje i istraživanje zanimanja (IAB) redovno ispituje učenike o njihovim preferencijama po pitanju izbora budućeg zanimanja. Rezultat: primarno im je važno da uživaju u radu, da je radno okruženje zdravo i da ta aktivnost uključuje što je moguće manje fizičkog rada.

Novinari nemačkog javnog servisa ARD su u okviru jedne ankete među studentima TH Köln (Visoka škola primenjenih nauka) došli do zaključka da je za mnoge mlade ljude koji polože maturu jedna stvar jasna: „Ako sam već maturirao, onda idem da studiram.“ To je tako između ostalog i zbog toga što s fakultetom imaju bolje šanse na tržištu rada, odnosno moguće je više zaraditi.

Porasle plate zanatlija

Jedan kolega Pie Dobelke na to reaguje spontano: on kaže da mu posao pričinjava zadovoljstvo, da je fizička aktivnost naravno sastavni deo posla, ali i da su uređaji sve manji, tako da udeo fizičkog rada znatno opada, jer raste udeo posla koji obavlja tehnika. Posebno naglašava da su zbog manjka radne snage i plate u branši solidno porasle. On sebi, kako kaže, može da priušti sopstvenu kuću, iako je "tek" pomoćnik majstora u firmi.

Naravno, istina je da u nekim zanimanjima ima i dosta fizičkog rada, a da su plate niske. Silke Anger iz IAB pritom izričito napominje da itekako postoje određena zanimanja u kojima se zarađuje podjednako, ili čak i bolje nego u zanimanjima za koja je potrebna fakultetska diploma.

Institut za primenjena ekonomska istraživanja (IAW) je još tokom 2020. godine analizirao podatke praktično svih zaposlenih u Nemačkoj. Rezultat istraživanja: oni ljudi koji su završili zanat i stekli titulu tehničara ili majstora, u proseku su imali slična primanja kao i prosek svih onih koji su studirali.

Preduzetnički duh i sopstvena firma

Robert Milenajzen je nakon mature počeo da studira biohemiju. Bio je dobar u laboratoriji, ali mu je teorija zadavala muke. Kaže da se tada setio posla koji je ranije tokom raspusta imao u jednoj preduzetničkoj firmi. Prekinuo je studije i počeo da izučava zanat za majstora koji pravi kamine. Nakon što je položio ispit za pomoćnika majstora, u potpunosti se fokusirao na sledeći korak pa je položio i majstorski ispit.

Danas ima 33 godine, svoju firmu, izložbeni prostor i petoro zaposlenih. Retko kad se može videti na gradilištima, a isplaćuje sam sebi platu sličnu onoj koju dobijaju početnici nakon završenog fakulteta. A jednom godišnje, ako firma dobro posluje, onda sebi isplati i bonus. S obzirom na to da posao trenutno dobro ide, odnosno da bi njegovo preduzeće moglo da nastavi da raste, on se nada da će ubuduće biti u situaciji da zarađuje još bolje.

Centralno udruženje nemačkih preduzetnika tvrdi da će samo u idućih pet godina oko 125.000 postojećih zanatskih firmi hitno da traži naslednike, dakle osobe koje mogu da nastave da vode firme. Na pitanje kako mladi ljudi uopšte mogu da finansiraju osnivanje sopstvenog preduzeća ili eventualno preuzimanje neke firme, Robert Milenajzen ima logičan odgovor: on je kao pomoćnik majstora, odnosno s titulom majstora, bio u stanju da ostavlja određenu sumu sa strane, a sa 28 godina ga je Preduzetnička komora savetovala po pitanju koncepcije osnivanja sopstvenog biznisa, odnosno poslovnog plana. Kada je s tim konceptom otišao u banku, tamo su shvatili da se radi o poslu u kojem može dobro da se zaradi, pa su mu dali kredit. Kredit još uvek otplaćuje, ali oko toga nema problema. A pred očima ima i dobar motiv: nagrada za sve to je nezavisnost u sopstvenoj firmi.