Zašto Amerikanci rade više od Evropljana? "Mi nismo toliko ambiciozni"

Nikolaj Tangen predvodi nordijsku gigantsku firmu Norges bank investment menadžment (Norges Bank Investment Management), koja upravlja prihodima zarađenim od naftnih i gasnih resursa Norveške, s ciljem da osigura da se njegove koristi pravedno raspodele između sadašnjih i budućih norveških generacija.

Pod upravom Tangena od 2020. godine, i tokom protekle decenije, fond od 1,6 biliona dolara je investirao sve više i više u SAD umesto u svoje bliže susede u Evropi i to nije slučajno.

Američki učinak, posebno u inovacijama, jeste “kritičan” za razliku od Evrope, rekao je Tangen za Fajnenšel tajms (Financial Times).

Deo američkog uspeha se svodi na način razmišljanja, dodao je Tangen, i na to kako prihvatanje svakog kontinenta predstavlja greške i rizik: „Propadneš u Americi, dobićeš još jednu šansu. U Evropi si mrtav”, rekao je.

Ali ide dublje od toga – postoji razlika u “opštem nivou ambicije”, dodao je.

"Mi Evropljani nismo toliko ambiciozni. Trebalo bi da budem oprezan kada govorim o balansu između posla i privatnog života, ali Amerikanci samo rade više”, nastavio je Tangen.

Koliko sati Amerikanci rade svake nedelje?

Podaci sugerišu da je Tangen u pravu – ali samo sa manjom razlikom. Prema podacima Evropske unije, 2022. godine prosečna radna nedelja ljudi između 22 i 65 godina trajala je 37,5 sati. Najduže zabeležene radne sedmice bile su u Grčkoj – 41 sat nedeljno i u Poljskoj – 40,4 sata. Nasuprot tome, Holandija je imala najkraću radnu nedelju od 33,2 sata, a sledi je Nemačka sa 35,3 sata.

U međuvremenu, podaci Međunarodne organizacije rada, poslednji put ažurirani u januaru, pokazuju da radnici u SAD prosečno rade 38 sati sedmično. Međutim, od tih zaposlenih, 13% je radilo 49 sati ili više sedmično, što je nadmašilo većinu evropskih zemalja.

Štaviše, zemlje poput Velike Britanije imaju zakonski zahtev koji zaposlenima daje pravo na 28 plaćenih dana odsustva godišnje – ako ste zaposleni s punim radnim vremenom. U SAD nije zakonski uslov da zaposleni imaju plaćeno slobodno vreme; međutim, prema Zavodu za statistiku rada, prosečnom zaposlenom koji je u prvoj godini radnog staža potrebno je osam plaćenih dana za izostanak.

Da li su izvršni direktori previše plaćeni?

Uprkos tome što se divi radnoj etici zaposlenih u SAD, Tangen je jasno stavio do znanja da ne podržava ekstremno velike plate koje se daju članovima menadžmenta. Prošle godine je rekao za "Fortjun" da se izvršni direktori koji zarađuju više od, recimo, 20 miliona dolara godišnje, “bogate u naše ime”.

„To je ravno pljački“, dodao je.

Investiciona strategija Norges banke se svakako naslanjala na trend u SAD: na kraju krajeva, Amerika je dom Sedmorke veličanstvenih (Alfabet/Gugl, Amazon, Epl, Meta platforms, Majkrosoft, NVIDIA i Tesla), koja je dala okosnicu buma na berzi i, prema analitičarima, nastaviće to da rade, prenosi Investitor.

A podrška institucije kao što je Norges bank ohrabriće druge investitore da se uključe. Grupacija je jedan od najmoćnijih finansijskih fondova na planeti: ona je najveći pojedinačni vlasnik globalnih tržišta deonica, kontroliše 1,5% deonica svetskih kompanija koje se kotiraju na berzi.

Ulaganje u Sjedinjene Države

Organizacija takođe poseduje deo luksuzne imovine, uključujući 25% udela u londonskoj ulici Ridžent i otprilike 50% udela u kancelarijama na Tajms skveru u Njujorku i na vašingtonskoj aveniji Pensilvanija.

Investicije u SAD sada predstavljaju 46,9% portfelja Norges banke, dok su pre jedne decenije SAD predstavljale nešto manje od 30%. Ako se vratimo još 10 godina unazad, 2003. godine, investicije organizacije u Americi činile su samo 26,3% svih investicija ovog fonda.

Nasuprot tome, 2003. godine, 59,5% portfolija Norges banke uloženo je u evropske zemlje, što je do 2023. godine palo na 28,7%.

Izbori za američkog predsednika u fokusu

Naravno, kao i mnogi američki investitori, Tangen pomno prati predsedničke izbore 2024. godine, koji bi mogli izazvati potrese kod investitora.

Izvršni direktor, koji kao javni službenik zarađuje manje od milion dolara godišnje, rekao je da postoje ljudi u organizaciji koji su zabrinuti zbog izbora 5. novembra, ali je dodao: “Verovatno ne bi trebalo previše da govorim o tome.”

“Mi samo investiramo u Americi u velike kompanije na dugi rok. To neće imati nikakve implikacije na način na koji raspoređujemo naš kapital. Imamo skoro polovinu imovine u Americi; ostaćemo da investiramo u Americi”, istakao je.

Razlika u pristupu AI

Postoji, naravno, zajednička nit među svim biznisima Sedmorke — a to je trenutno omiljena fraza Vol strita: veštačka inteligencija (AI).

Opet, ovo je oblast u kojoj je, rekao je Tangen, Evropa sebi otežavala život. Tehnološki izvršni direktori su frustrirani, rekao je, zbog previše birokratije u Evropi u poređenju sa SAD.

Doduše, čak i oni koji prednjače sa AI u SAD traže zaštitne ograde – samo pitajte direktora u OpenAI Sema Altmana i direktora Tesle Ilona Maska.

„Ne kažem da je to dobro, ali u Americi imate mnogo veštačke inteligencije i nemate regulaciju; u Evropi nemate veštačku inteligenciju i imate mnogo propisa. Zanimljivo je”, dodao je Tangen.