Šta je britanska strategija za kritične sirovine?

Kako potražnja za ovim osnovnim resursima naglo raste, posebno u energetskom i tehnološkom sektoru, najveći proizvođači i inovatori u Velikoj Britaniji našli su se u trci sa vremenom. Plašeći se nestašice vitalnih minerala poput retkih elemenata Zemlje, litijuma i kobalta, koji napajaju sve, od električnih vozila, preko naprednih čipova do obnovljivih energetskih mreža, ove kompanije su naterale vladu da reaguje pre nego što uska grla u snabdevanju zaustave proizvodnju. Njihova zabrinutost je dostigla visok stepen, pošto su prethodni globalni poremećaji otkrili koliko je svetski lanac snabdevanja zaista krhak i ranjiv na političke odluke pojedinačnih država. Ovo nezadovoljstvo primoralo je vladu Ujedinjenog Kraljevstva da odgovori sa svojom strategijom pod nazivom „Otpornost za budućnost“ 2022.

Hitnost iza britanske strategije „Otpornost za budućnost“ proizilazi iz sve veće globalne nestabilnosti i rastuće potražnje za kritičnim sirovinama. Sa lancima snabdevanja kojima prete geopolitički sukobi, trgovinska ograničenja i sve brži globalni prelazak na čistu energiju, Velika Britanija se suočava sa sve većim pritiskom da obezbedi stabilan pristup ključnim resursima brzo i efikasno. Strategija, koju je pokrenuo premijer Riši Sunak, odražava proaktivan pristup jačanju nacionalne bezbednosti, zaštiti industrije i pozicioniranju UK kao lidera u „zelenim inovacijama“. Iako se ovog leta nakon izbora vladajuća partija promenila posle 14 godina i na vlast je došao laburista Kir Starmer, ne deluje da u ovoj oblasti dolazi do promene. Novi britanski lider pokazao se kao veoma strog prema industriji fosilnih goriva, a nešto odlučniji kada se radi o prethodno spomenutom programu vlade.

Strategija „Otpornost za budućnost“ koja je na snazi fokusira se na obezbeđivanje kritičnih sirovina kroz kombinaciju diversifikacije lanca snabdevanja, domaće proizvodnje, reciklaže i međunarodnih partnerstava. Velika Britanija ima za cilj da smanji svoje oslanjanje na ključne dobavljače poput Kine, koja trenutno kontroliše preko 80% globalne prerade retkih elemenata Zemlje i više od 70% prerade kobalta. U cilju diversifikacije, Velika Britanija želi da ojača veze sa drugim zemljama bogatim resursima, poput Australije i Kanade. Na domaćem planu, strategija podstiče ulaganja u nove projekte kako bi se povećala proizvodnja u Velikoj Britaniji, ne bi li se time rešila ranjivosti u industrijama kao što su visoke tehnologije, električna vozila i obnovljiva energija. Plan takođe naglašava recikliranje kao važno, sa ciljem da se udvostruči stopa reciklaže za ključne kritične minerala do 2030. godine, što bi smanjilo oslanjanje na primarne sirovine do 20%.

Na unutrašnjem planu, pomoću ove strategije Velika Britanija nešto brže pravi korake u jačanju svojih rudarskih kapaciteta kako bi doprinela snabdevanju svoje industrije kritičnim sirovinama. Projekti kao što su Cornish Lithium i British Lithium u Kornvolu beleže određene iskorake u svom procesu implementacije rudarskih operacija. Cornish Lithium planira da koristi inovativne metode za ekstrakciju litijuma iz geotermalnih voda duboko pod zemljom, dok se projekat British Lithium više oslanja na eksploataciji iz tvrde stene.

Cornish Lithium ima za cilj da proizvede dovoljno litijuma da podrži proizvodnju oko 500 000 električnih vozila godišnje, u skladu sa širim ciljem Ujedinjenog Kraljevstva da postane lider u tranziciji svoje automobilske industrije. Ova firma je dobila podršku Infrastrukturne banke Ujedinjenog Kraljevstva za potrebe bržeg razvoja ovog projekta. Kompanija je i pre par nedelja započela rad demonstracionog postrojenje za preradu litijuma kao inicijalni test, te neki merljivi napredak postoji.

Druga pozitivna vest za auto gigante iz ove države je što će francuski Imeris i kompanija British lithium u saradnji eksploatisati najverovatnije od 2026. litijum za potrebe proizvodnje baterija takođe za oko 500 000 vozila ovog tipa. Projekat je dobio podršku od strane britanske vlade u sklopu spomenute strategije „Otpornost za budućnost“ koja dosta polaže u domaće rudarske kapacitete u sferi gde postoje britanske rezerve nedostajućih ruda.

Na tragu spomenutih mera UK Research and Innovation – UKRI fond usmerio je skoro 20 miliona funti u projekte povezane sa istraživanjem retkih elemenata Zemlje (REE), koji su ključni za zelene industrije i električna vozila, ali i mikročipove, napredne vojne radare i stelt tehnologiju. S obzirom da ovim sektorom ubedljivo dominira Kina, to može da stavi pod veliki rizik razvoj brojnih sektora u Britaniji, od veštačke inteligencije i naprednih čipova do britanske vojne industrije. U Škotskoj je zato pokrenut projekat Loch Striven sa ciljem da istražuje potencijalne retke elemente Zemlje, koji su neophodni za proizvodnju vetroturbina, električnih motora i drugih kritičnih komponenti u obnovljivim tehnologijama. Ovi elementi, kao što je neodimijum, koji se koriste u magnetima visokih performansi za vetroturbine, uglavnom potiču iz Kine, koja dominira u 80% globalne ponude. Identifikovanjem i korišćenjem lokalnih izvora REE, UK ima za cilj da smanji svoje oslanjanje na uvoz, dodatno čuvajući svoju industriju obnovljive energije.

Kada se radi o resursima poput bakra, nikla, kobalta i drugih elemenata, Britanija nažalost ne može da se osloni na domaće kapacitete. Razlog za to je prvenstveno jer nema rezerve navedenih elemenata na svojoj teritoriji, a u slučaju kobalta kapaciteti rude su visoko koncentrisani u nekolicini država, kao što je DR Kongo, dok u Evropi ovu rudu eksploatiše trenutno samo Finska. U ovoj sferi zato Britanija polaže nade da će kroz međunarodna partnerstva uspeti da diversifikuje svoju nabavku, koja se u sferi obrade još uvek oslanja na Kinu, iako to nije najčešće slučaj sa samim rudarstvom. Zbog toga, britanska strategija „Otpornost za budućnost“ dolazi kao još jedna strategija zapadnih država da se u ovom ključnom sektoru smanji zavisnost od sila poput Kine. Dok je Japan ove mere sproveo još davnih 2010-ih sa solidnim uspehom, većina novih zapadnih strategija gleda da kopira ovaj model, uključujući i ovu britansku strategiju koja će izgleda nadživeti vladu i partiju koje su je napisali i promovisali.