"Rusi fantaziraju": Kremlj gradi podmornicu nestvarnih dimenzija, a namenu nećete pogoditi

Radovi na dizajnu su započeli, rekao je predsednik Instituta Kurčatov, Mihail Kovalčuk. Vest je objavio na forumu OMR 2024 posvećenom razvoju pomorske i visokotehnološke opreme za Arktik, koji se ove nedelje održava u Sankt Peterburgu.

Ideja da se teški ledeni uslovi svladaju jednostavnom plovidbom ispod leda nije nova. Institut Kurčatov i kompanija Malachite Design Bureau (koja je dizajnirala ruske jurišne podmornice na nuklearni pogon, uključujući klase November, Viktor, Alfa, Akula (Ajkula, NATO oznaka Typhoon), Jasen i Lajka, op.a.) ranije su razmatrali i raspravljali o planu izgradnje podmornice na nuklearni pogon za transport ugljenvodonika iz arktičkog pojasa, prenosi Jutarnji list.

Meta: Azijska tržišta

Međutim, ovo je prvi put da projektanti najavljuju sporazum o nameri s Gaspromom, energetskom korporacijom u većinskom vlasništvu Kremlja. Direktor Gasproma Aleksej Miler i Mihail Kovalčuk održali su radni sastanak 11. oktobra na kojem se raspravljalo o sprovođenju projekta nuklearne energije za ruski arktički pojas, izvestio je energetski portal Neftegaz, kako prenosi Barents Observer.

Gasprom je u dubokoj finansijskoj krizi nakon što je prodaja više nego prepolovljena nakon sukoba Rusije i Ukrajine i evropske odluke da se zbog toga ‘skine‘ sa zavisnosti od ruskog gasa. Energetski div ostao je bez prodaje gasa putem gasovoda u Evropu i suočio se s prvim godišnjim neto gubitkom 2023. godine, nakon što je decenijama na evropskom tržištu zarađivao enormne kvote. Gasprom je sada rangiran kao najneprofitabilnija ruska kompanija, prenose.

Podmornica klase Tajfun Profimedia

Nova tržišta nalaze se u Aziji, no izgradnja gasovoda prema jugu i istoku zahtevala bi vremena i postaje teža jer otapanje permafrosta tlo čini nestabilnim. Nuklearna podmornica s ogromnim rezervoarima za LNG mogla bi da osigura prevoz gasa tokom cele godine od terminala duž severne obale zapadnog Sibira, tvrdi direktor Instituta Kurčatov.

Obski zaliv u Karskom moru na severu Rusije je, međutim, preplitak da bi takva divovska podmornica mogla tamo da plovi pod vodom. Stoga bi i dalje bila potrebna pomoć ledolomaca iz luka u Sabetti (Jamal LNG) ili Gidanu (Arktik LNG 2) do dubokomorskih arktičkih voda severno od Sibira.

Nestvarne brojke

Osim malog LNG postrojenja Portovaja u Baltičkom moru, Gasprom nema vlastitih kapaciteta za proizvodnju LNG-a. Postojećim dvema LNG postrojenjima na Arktiku upravlja kompanija Novatek.

Mihail Kovalčuk tvrdi da će podmornica povećati sigurnost u poređenju s površinskim brodovima i gasovodima. Nekoliko takvih podmornica, kako tvrdi, biće dovoljno za transport iste količine gasa koju može transportovati podmorski gasovod.

Preliminarne studije dizajna pokazuju da bi LNG podmornica trebalo da bude dugačka 360 metara, što je dvostruko više od inače golemih ruskih hladnoratovskih strateških podmornica klase Typhoon.

Nove podmornice trebalo bi da pokreću tri nuklearna reaktora, bile bi široke 70 metara, visoke 30 metara i imale bi gaz od 12 do 13 metara. S kapacitetom od 170 do 180 hiljada tona, podmornice bi nosile otprilike isto koliko i današnji tankeri.

Ploviti ispod leda moguće je bez obzira na klimatske i vremenske uslove. Za razliku od površinskih LNG brodova, koji moraju da plove iza ledolomca dok drobi led, podmornica može ploviti mnogo brže prema istoku od terminala u Obskom zalivu. Brzina bi, prema projektantima, iznosila 17 čvorova.

"To je fantazija"

Aleksandar Nikitin, nuklearni stručnjak koji je do 2022. predsedao Centrom za zaštitu životne sredine Bellona sa sedištem u Sankt Peterburgu, planove smatra fantazijom, koja nema korene u stvarnosti te smatra da do realizacije ovog projekta nikad neće doći. "Nedostaju im proračuni o tehnologiji, ekonomiji i industrijskoj primeni", rekao je Nikitin za Barents Observer.

"Rusija nema ni osnovne brodograditeljske kapacitete", tvrdi on, ukazujući na činjenicu da zemlji nedostaju sposobnosti za izgradnju običnih tankera i brodova za rasuti teret. "Ukratko, ovo su besmislice od Kovalčuka", kaže Nikitin. Ovaj stručnjak sada živi u Oslu i kritičan je prema tome kako današnja, ratna Rusija, skida prašinu s nuklearnih projekata iz sovjetskih vremena.

Upitan o sigurnosnim aspektima ruske civilne podmornice na nuklearni pogon za dopremanje gasa na tržišta u Aziji, takođe je u najmanju ruku skeptičan.

Arktik je došao u poseban fokus nakon što je ruska državna nuklearna korporacija Rosatom 2018. godine zadužena za Direkciju Severnog morskog puta, odgovornu za infrastrukturu i investicije, piše Barents Observer.