"Novo problematično dete Evrozone": Ekonomska sila ne može da se oporavi

Situacija je loša, a prognoze su sumorne. Ove srede 9. oktobra nemačka vlada saopštila je da u 2024. očekuje još jednu godinu recesije. Ministar privrede Robert Habek rekao je da će bruto domaći proizvod (BDP) pasti za 0,2 odsto. Već je prošle 2023. zabeležen pad od 0,3 procenta.

Dve godine recesije zaredom dogodile su se samo jednom u posleratnoj istoriji, i to 2002. i 2003. godine.

"Od 2018. nemačka privreda više nije značajno rasla“, priznao je Habek. Potrebni su dodatni napori da bi se "Nemačka trajno vratila na put rasta“. Neophodno je, kaže, uspostaviti klimatski neutralan elektroenergetski sistem, a i privreda mora da oseti efekte smanjenja birokratije. "Računa se samo ono što se u praksi doživi kao olakšanje".

Nemačka – "novo problematično dete evrozone"

Dan ranije, guverner nemačke centralne banke Joahim Nagel takođe je izrazio pesimizam. Umesto rasta, rekao je, verovatnija je recesija.

I indeks poslovne klime minhenskog Ifo instituta pokazao je loše podatke u septembru. "Nemačka privreda je pod sve većim pritiskom“, izjavio je predsednik Ifo instituta Klemens Fust, ukazujući na četvrti uzastopni pad indeksa. Kompanije su nezadovoljne trenutnom situacijom, a njihove prognoze su pesimistične.

Institut za makroekonomiju i konjunkturna istraživanja (IMK), blizak sindikatima, takođe je snizio svoju ekonomsku prognozu: u 2024. će BDP ostati na 0 odsto. Kristof Svonke iz DZ banke u tom kontekstu nazvao je Nemačku "novim problematičnim detetom evrozone“.

Strane kompanije bacile oko na nemačke firme

Shutterstock/Frederick Hornung

Trenutno okruženje u Nemačkoj nije ekonomski privlačno, kompanije planiraju lokacije u inostranstvu ili postaju sve interesantnije za strana ulaganja. Mnogi se okreću stranim izvorima finansijske pomoći. Evo nekoliko primera:

Nemačka železnica Dojče ban planira da proda svoju logističku firmu Šenker. Nadzorni odbor upravo je odobrio prodaju profitabilne logističke filijale danskoj kompaniji DSV za 14 milijardi evra, što je veliki priliv novca za nemačko državno preduzeće koje se bori s gubicima.

Ili Komercbank, koju je nemačka vlada spasila tokom ekonomske krize, a sada i dalje drži oko 12 odsto akcija te banke. U septembru je italijanska Unikredit ušla u vlasništvo Komercbanke i planira potpuno preuzimanje. Evropska centralna banka, koja bi morala da odobri tu akviziciju, već je dala načelnu saglasnost, saznaje agencija Rojters iz insajderskih izvora.

Hemijski gigant BASF planira da investira deset milijardi evra u izgradnju postrojenja u Kini.

Energetsku kompaniju srednje veličine Techem švajcarski vlasnici sada prodaju američkom investitoru TPG.

Kots: "Kompanije nemaju pasoš"

Preuzimanje nemačkih kompanija, čak i onih u kojima nemački poreski obveznici još imaju udela? Za mnoge posmatrače to je prirodan proces.

Karsten Brzeski, glavni ekonomista ING banke, smatra da su "ekonomska stagnacija i strukturne promene prirodno praćeni preuzimanjima – bilo unutar zemlje, bilo spolja“.

Štefan Kots, direktor Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu, formuliše to kratko: "Kompanije nemaju pasoš". On smatra da je "za blagostanje neke zemlje važniji kvalitet poslovnog okruženja, a ne nacionalnost vlasnika preduzeća“. Kots takođe primećuje da "trend opadanja direktnih investicija u Nemačku dodatno ukazuje na slabosti poslovnog okruženja“. Jaki privredni centri privlače strani kapital, kaže on, "dok investitori zaobilaze slabije.“

Ulazak stranog kapitala na domaće tržište ne predstavlja problem, smatra Kots. Naprotiv: "Ako strani investitori imaju bolje ideje o tome kako da iskoriste resurse u Nemačkoj, to će na kraju korist doneti domaćim akterima kroz napredak u produktivnosti.“

Smanjenje birokratije – večno obećanje. Kriva je i EU.

Već decenijima, još od 1980-ih, sve nemačke vlade obećavaju da će smanjiti birokratiju kako bi omogućile više investicija. Ništa od toga.

"Vidi se da se trude, ali se taj trud ne vidi na delu“, kaže Štefan Kots i dodaje da se „upravo s inicijativom za rast, ponovo stvara nova birokratija“.

Alexandros Michailidis / Shutterstock.com

Ali, kada je reč o birokratiji, za to nije odgovoran samo Berlin. Deo krivice snosi i Evropska unija.

"Posebno sa sve obimnijim izveštavanjem – od EU taksonomije, do regulative o lancima snabdevanja – akteri na unutrašnjem tržištu sve više stoje jedni drugima na putu“, kaže Kots.

Karsten Brzeski se slaže da je smanjenje birokratije pravi put, ali ističe da taj proces "još nije završen“. On ima i konkretan zahtev: „Veoma hitno nam je potrebno više e-uprave. To bi ubrzalo smanjenje birokratije i ublažilo nedostatak stručne radne snage u mnogim institucijama.“

Da li je Zeleni put ispravan? Ne, kažu stručnjaci

Ministar privrede Habek istovremeno je zadužen i za zaštitu životne sredine. Evropska komisija u Briselu pokušava da pokaže „Zeleni put“ ka budućnosti.

Međutim, dvojica stručnjaka s kojim je razgovarao DW ne veruju da ekološka politika može da pomogne privredi. "Generalno, dekarbonizacija ne može da postane priča o rastu, jer politika dekarbonizacije pati od previše intervencionizma“, kaže Štefan Kots.

Ekonomista iz ING-a Brzeski ima slično mišljenje: „Koncentracija na zelene tehnologije do sada nije dovela dovoljno investicija. Bilo bi kratkovido sve staviti samo ’na zeleno’. Nemačka privreda je u poslednjih deset godina izgubila mnogo na konkurentnosti i sada je vreme da se to popravi.“

Kots: Država ne treba da sprečava rasprodaju

Za Štefana Kotsa, ključ za povratak nemačke industrije na put rasta je njena konkurentnost. On, međutim, energično upozorava na akcionizam: "Rast ne bi trebalo forsirati, već omogućiti.“

Programi za podsticaj privrede nisu potrebni, smatra. Iako trenutna inicijativa za rast "pokazuje pravi smer, ona ne može da donese preokret. Za to je potrebna temeljna promena kursa, udaljavanje od intervencionističke industrijske politike i prelazak na politiku jačanja poslovnog okruženja.“

Kots kategorički tvrdi da nemačka vlada ne bi trebalo da sprečava potencijalnu rasprodaju nemačkih firmi i upozorava od "protekcionizma kapitala“. On ukazuje na tržišne zakone, prema kojima „preduzeća postaju kandidati za preuzimanje onda kada više nisu konkurentna“.