Nasilnih potrošača sve više: Vlast smislila kako da zaštiti osoblje

Dok uredba iz Tokija, koja će stupiti na snagu u aprilu, ne predviđa kazne, stručnjaci se nadaju da će taj potez naglasiti rastući društveni problem i, možda, podstaći ljude da dvaput razmisle pre nego što svoje frustracije iznesu na osoblje.

Anketa sindikata ove godine pokazala je da je skoro svaki drugi radnik u uslužnom sektoru, koji čini 75 odsto zaposlenih u Japanu, doživeo da kupac izgubi kontrolu, u rasponu od verbalnog zlostavljanja i preteranih zahteva do nasilja i doksiranja na društvenim mrežama.

U jednom slučaju, pomoćnik menadžera u supermarketu u Tokiju primio je poziv od kupca koji je tvrdio da je tofu koji je kupio u prodavnici nestao, prema novinama Asahi Šimbun. Kada je zaposleni posetio kupčevu kuću da proveri, otkrio je da je tofu, proizvod sa kratkim rokom trajanja, kupljen dve nedelje ranije. Ne želeći da izgubi kupca, službenik je pokušao da diplomatski izgladi situaciju, ali mu je tada mušterija naredila da se klanja i izvini.

Epidemije besa uvukle su se u kancelarije lokalne vlade, a službenica odeljenja u Tokiju ispričala je kako joj je jedan stariji stanovnik rekao da "crkne".

"Izgleda da ljudi osećaju da mogu da kažu šta god žele kada imaju posla sa državnim službenicima jer oni plaćaju porez. Volela bih da mogu da shvate da su i zaposleni ljudska bića", navela je ona za japanski list.

Ministarstvo rada razmatra dodatno pooštravanje zakona za slučajeve "kasuhare" u širokom spektru sektora, uključujući javni prevoz, restorane i pozivne centre.

Skupština grada Tokija usvojila je uredbu prošle nedelje pod pritiskom sindikata i predstavnika industrije, koji su upozorili da se pošast nezadovoljnih kupaca širi na druge delove zemlje. Tri druge prefekture razmatraju slične mere, dok neke opštine i firme sada daju zaposlenima mogućnost da na svojim identifikacionim značkama pišu samo imena. Robna kuća u Tokiju je ove godine saopštila da će zabraniti problematične kupce i pozvati policiju u ozbiljnim slučajevima, dok su druge kompanije, uključujući Nintendo, rekle da neće sarađivati sa ljudima koji zlostavljaju.

Uredba kaže da "društvo u celini treba da pokuša da spreči zloupotrebu", a Hiromi Ikeuči, profesor sociologije na Univerzitetu Kansai, za uspon kasuhare okrivio je nekoliko faktora, uključujući tendenciju da se kupci smatraju "bogovima" u borbi kompanija da ostanu profitabilne u sve težem poslovnom okruženju, što je pristup koji je pomerio ravnotežu moći sa firmi na njihove kupce.

"Kako je japansko društvo u celini postalo više orijentisano na potrošače, stvari su se promenile, dajući nekim potrošačima nesvesnu pristrasnost zbog koje su očekivali da se prema njima postupa kao prema bogovima, kao i da imaju određena očekivanja od osoblja", napisao je Ikeuči.

Kasuhara je jedan od nekoliko oblika uznemiravanja sa kojima je Japan primoran da se suoči poslednjih godina, zajedno sa mataharom (uznemiravanje porodilja), pavaharom (uznemiravanje na osnovu moći) i jenhara (uznemiravanje po osnovu pola).