Zašto vojni startapovi postaju sve važniji za NATO

Liberalna tržišta, koja favorizuju inovacije, preduzetništvo i brze reakcije, nekada se prikazuju kao superiorna u odnosu na autoritarne režime koji se oslanjaju na rigidne strukture i centralizovanu kontrolu, a u drugim situacijama kao manje efikasna jer su manje motivisana nacionalnim interesima, a više profitom.

Ova dilema postaje još očiglednija u vojnom sektoru, gde se svetska borba za tehnološku nadmoć i prilagođavanje novim pretnjama sve više oslanja na inovacije i sofisticirane tehnologije. U globalizovanom svetu, gde su pretnje često nepredvidive, države koje mogu brže da reaguju i implementiraju nove tehnologije dobijaju značajnu prednost. U ovom kontekstu, vojni startapovi od skorije igraju ključnu ulogu, jer donose rešenja koja uveliko unapređuju vojne kapacitete država, a i stvaraju prostor za kreativnost i inovacije koje državne strukture mahom nemaju, jer ih više karakteriše rigidnost i inercija.

Ova tendencija najprimetnija je u Sjedinjenim Američkim Državama, kao jednoj od najviše protržišnih država. Startapovi su kroz vreme postali sve važniji za američki vojno-industrijski kompleks, a finansiranje venture kapitala u odbrambenim tehnologijama poraslo je na preko 17 milijardi dolara u 2022. Ova cifra predstavlja povećanje od 250% u odnosu na 2019, a govori se da je u 2023. ova cifra prešla čak 28 milijardi dolara. Osim ovog elementa, ogranak za inovacije Ministarstva odbrane SAD-a, DIU, izvestio je da je 70% njegovih projekata uključivalo različite startapove tokom prethodnih godina. Za razliku od poslednjih godina, ovaj vid privatnih kompanija igrao je minimalnu ulogu u američkom vojno-industrijskom kompleksu pre 2010. godine. Venture capital finansiranje u odbrambenim tehnologijama jedva je dostizalo milijardu dolara godišnje, a danas dolazi do skoro 30 milijardi dolara.

EPA-EFE/JEON HEON-KYUN

U američkom sistemu, investicije u istraživanje i razvoj (R&D) su često podržane od strane privatnih investitora i fondova, što omogućava startap kompanijama da istražuju nove tehnologije bez straha od državnih restrikcija. Saradnja između etabliranih vojno-industrijskih kompanija kao što su Lockheed Martin ili Boeing i značajno fleksibilnih startapova omogućava da prvi integrišu dolazeće najnovije tehnologije u svoje postojeće sisteme. Na primer, američki startap, Anduril Industries (Anduril), pokazao je da inovativni pristup može transformisati tradicionalnu vojnu proizvodnju. Ova kompanija je osnovana 2017. godine u Kaliforniji od strane tridesetdvogodišnjeg preduzetnika, Palmera Lakija, koji je Fejsbuku prodao svoju firmu za izradu naočara virtuelne realnosti, Oculus VR, za dve milijarde dolara.

Anduril je brzo postao poznat po razvoju naprednih tehnologija za autonomnu odbranu i obaveštajnu podršku. Njihovi proizvodi uključuju platforme za autonomno delovanje sistema za bespilotne letelice (dronove) i sisteme za nadzor, kao i softversku platformu Lattice, koja omogućava bržu i efikasniju proizvodnju vojne opreme. Među značajnijim proizvodima Andurila su i dronovi, kao što su Ghost 4, koji su dizajnirani za izviđanje i prikupljanje informacija u realnom vremenu. Ovi dronovi su opremljeni naprednim senzorima i veštačkom inteligencijom, što im omogućava da samostalno obavljaju misije i analiziraju situaciju na terenu. Takođe, Anduril razvija autonomne podmornice koje se mogu koristiti za izviđanje i nadzor, a sve to sa ciljem povećanja efikasnosti i smanjenja rizika za ljudske živote za američku vojsku.

Anduril je kao fleksibilni startap postao važan za američku vojsku, jer se ističe sposobnošću da brzo reaguje na potrebe američkih oružanih snaga, koristeći moderne pristupe masovne proizvodnje i inovacija. To ga trenutno čini ključnim igračem u preoblikovanju američkog vojnog sektora, iako se radi o relativno novoj i privatnoj kompaniji.

Na drugoj strani, veštačka inteligencija i napredne tehnologije postaju sve prisutnije u vojnoj industriji i u Evropi. Na primer, nemački vojni startap, Helsing, fokusira se na AI rešenja koja unapređuju sposobnosti vojski država NATO-a. Njihova saradnja sa Estonijom, u okviru koje će investirati 70 miliona evra u razvoj AI rešenja, ima za cilj efikasniju upotrebu brojčano ograničenih estonskih snaga u odnosu na hipotetički mnogobrojnijeg agresora. Helsing zapošljava stručnjake iz oblasti veštačke inteligencije i analitike da bi omogućio razvoj sofisticiranih softverskih alata za izviđanje i preventivne napade. Njihovi sistemi koriste mašinsko učenje za analizu podataka u realnom vremenu, omogućavajući brže donošenje odluka na bojnom polju, ne bi li maksimalno podigli sposobnosti estonskih vojnika na frontu.

EPA-EFE/SERGEI ILNITSKY

Ovaj trend je motivisao i druge evropske vojne kompanije da se prilagođavaju novom tržištu, kao i države da koriste njihove kapacitete za tehnološko unapređivanje svojih oružanih snaga. Francuska vojna kompanija, Thales Group, je odličan primer kako upotreba veštačke inteligencije kroz napredne sisteme za odbranu i bezbednost, omogućava inovativna rešenja koja poboljšavaju vojnu efikasnost. Njihova nova belgijska proizvodna linija za rakete kalibra 70mm, koje koriste veštačku inteligenciju, predstavlja odgovor na rastuće zahteve tržišta i potrebe različitih NATO snaga. U 2023. godini, Thales je povećao proizvodnju ovih raketa u svojoj fabrici u Herstalu, a očekuje se da će zapošljavanje dodatnih stručnjaka povećati kapacitete kako bi se odgovorilo na globalne izazove i zahteve NATO-a zbog rata u Ukrajini. Ova kompanija sada isporučuje preko 30% NATO-ovih naprednih odbrambenih komunikacionih i senzorskih sistema, što je značajan korak u odnosu na pre deceniju kada je prvenstveno bila dobavljač standardne opreme.

U poređenju s liberalnim tržištima, autoritarni režimi poput Rusije, Kine ili Irana često se suočavaju s izazovima zbog svojih krutih struktura i nedostatka fleksibilnosti. Ove zemlje se oslanjaju na centralizovanu kontrolu i tradicionalne pristupe, što ih sprečava da brzo odgovore na promene i nove pretnje. Nedostatak otvorenosti prema civilnom sektoru i inovacijama često dovodi do sporog razvoja i promašenih strategija državnih birokrata. Na primer, ruski vojni sektor suočava se s problemima zbog svoje nefleksibilnosti i starih paradigmi koje su isekle razoj važnih sektora. Rigidna državna struktura manje je bila otvorena prema stelt tehnologijama, novim tendencijama u satelitskoj tehnologiji i upotrebi veštačke inteligencije, te u ovim oblastima i danas Rusija zaostaje u odnosu na Zapad.

Osim tehnološkog napretka, od suštinske važnosti je i razvoj ljudskih resursa unutar vojne industrije. Liberalna tržišta, sa svojom dinamičnom prirodom, pružaju okruženje koje podstiče stalno učenje i profesionalni razvoj. U ovakvim sistemima, individualni doprinosi i inovativnost su često nagrađivani, što motiviše stručnjake da istražuju nove pristupe i rešenja. Takav vid slobode neminovno stvara kulturu inovacija u kojoj su radnici, posebno mlađe generacije, ohrabreni da iznose ideje i preuzmu inicijativu. Zapadne države zato sve više teže da svoje rigidnije državne strukture nadograde inovativnijim i fleksibilnijim startapovima, ne bi li koristili prednosti koje ovakav dinamični privatni sektor sa sobom nosi.

Ova nova uspešnost vojnih starapova ukazuje na određene prednosti liberalnih tržišta u trenutnoj vojnoj industriji. Njihova sposobnost da brzo razvijaju i implementiraju nove tehnologije, zajedno s angažovanjem mladih stručnjaka, donosi već danas poboljšanja u vojnim operacijama i efikasnosti. Dosta ovih kapaciteta danas se testira kroz delovanje modernizovane ukrajinske vojske protiv dosta arhaičnije ruske vojske.

Startapovi danas nude širok spektar specijalizacija u tehnološkim nišama, omogućavajući tako NATO-u da diversifikuje svoju tehnološku bazu i efikasnije odgovori na specifične izazove, a da se manje oslanja samo na tradicionalne vojne proizvođače koji često precenjuju svoje proizvode. U tom smislu, oni su postali jedna od važnijih alatki za sveobuhvatno podizanje odbrambenih kapaciteta SAD-a i evropskih saveznika, iako to u medijima prolazi često ispod radara zbog pompeznosti oko svakog novog stelt lovca, tenka, nosača aviona i ostalih velikih vojnih proizvoda tradicionalnih proizvođača.

Autor: Mijat Kostić – Novi treći put