Putinova ratna mašina staje? Sve zavisi od Saudijaca

Rijad je sve više frustriran neuspehom drugih petrodržava da koordiniraju smanjenje snabdevanja kako bi se cene nafte sa sadašnjih 70 dolara po barelu podigle na oko 100 dolara. Trgovci naftom kažu da je Saudijska Arabija sada spremna da odgovori pokazivanjem mišića i izgurivanjem manjih proizvođača te da izvozi više nafte kako bi povećala tržišni udeo i profit uprkos padu cena, piše "Politiko".

Ogroman rizik za ruski državni budžet

Ta strategija mogla bi da srušiti cene nafte i donese loše vesti za ruskog predsednika Vladimira Putina. Nafta i gas bili su najveći pojedinačni izvor prihoda ruske države u prošloj deceniji, čineći čak polovinu državnog budžeta.

Mihail Krutihin, ruski energetski analitičar sa prebivalištem u Norveškoj, kaže da mogući potez Saudijske Arabije predstavlja ogroman rizik za ruski državni budžet zbog njegove velike zavisnosti od prihoda od nafte. I to je samo jedan od nekoliko nepredvidivih faktora na horizontu, uključujući predsedničke izbore u SAD.

"Tako da sada moramo da sedimo i čekamo i snabdemo se kokicama. Saudijska Arabija savršeno dobro razume da ruske firme ne nameravaju da smanje proizvodnju, pa stvara sopstvene planove", rekao je Krutihin.

Aleksandra Prokopenko, ekonomista i saradnica Karnegijeve fondacije za međunarodni mir, složila se da su ulozi za Kremlj visoki: "Prema trenutnim kursevima, pad cena nafte od 20 dolara doveo bi do pada prihoda 20 milijardi dolara. To je oko jedan posto ruskog BDP-a. Vlada bi se suočila s izborom ili smanjenja potrošnje - što je malo verovatno tokom rata, ili prihvatanja inflatornog pritiska i zagušljivo visokih kamata."

"Globalna privreda je usporena. Saudijci bi mogli da je pokrenu"

Financial Times je prošle nedelje izvestio da bi Saudijska Arabija mogla da odustane od svojih dugogodišnjih ambicija da ograniči ponudu sirove nafte kako bi podstakla rast cene na oko 100 dolara po barelu. Stručnjaci za tržište nafte ne sumnjaju da Saudijska Arabija ima ogroman proizvodni i izvozni kapacitet da umesto toga promeni taktiku i osigura tržišnu dominaciju kroz količinu.

"Globalna privreda prilično je usporena, a potražnja za naftom nije toliko visoka koliko bi Saudijci želeli", rekao je Ajaj Parmar, direktor analitike naftnih tržišta u firmi ICIS: "Neki proizvođači, uključujući Rusiju, stalno premašuju svoje kvote. Zbog toga cene nisu ni blizu 100 dolara po barelu i Saudijci gube strpljenje. To bi bio jedan od načina da Saudijci ispale hitac upozorenja tržištu da će početi da deluju."

"Saudijska poruka glasi da će svi zajedno zarađivati manje jer ih će Saudijci izgurati s tržišta, a ako postoji zemlja na svetu koja ima kapacitet za takvo nešto, onda to je Saudijska Arabija", dodao je Parmar za Politiko.

Putin obećao da će nastaviti s eksploatacijom fosilnih goriva

Zajedno sa zemljama poput Kazahstana i Iraka, Rusija je optužena da isporučuje više nafte nego što je dogovoreno s kartelom OPEC+, organizacijom proizvođača nafte koje rade na kontroli globalne ponude i cene. Moskva dosljedno premašuje svoju dobrovoljnu kvotu, koja trenutno iznosi 8,98 miliona barela dnevno, uprkos stalnom obećanju da će uskladiti proizvodnju s ciljem.

Ruska dobit od fosilnih goriva takođe je porasla za 41 posto samo u prvoj polovici ove godine, prema moskovskom ministarstvu finansija, uprkos zapadnim sankcijama uvedenim zbog rata u Ukrajini.

Predsednik Vladimir Putin obećao je da će nastaviti s eksploatacijom fosilnih goriva kako bi podržao privredu svoje zemlje.

"Svako ima poteškoća i mi imamo svoje", priznao je u govoru na energetskom forumu prošle nedelje, "ali Rusija je i dalje jedan od vodećih faktora na globalnom energetskom tržištu."

Povrh toga, ruski državni medij TASS izvestio je u četvrtak da se razmišlja o novoj strategiji za održavanje proizvodnje nafte na 540 miliona tona godišnje do 2050. godine - u otvorenom suprotstavljanju naporima da se smanji ekstrakcija kako bi se pomoglo u borbi protiv klimatskih promena.

Flota u senci

Rusija je stvorila "flotu u senci" zastarelih brodova za isporuku svoje sirove nafte kršeći gornju cenu od 60 dolara po barelu koju su nametnule zemlje G7. Ovo zaobilaženje ograničenja donelo je Kremlju gotovo 25 milijardi dolara od početka sveobuhvatne invazije.

Rupa u zakonu omogućuje posrednicima u zemljama poput Turske, Kine i Indije da rafinišu rusku naftu u benzin i dizel pre nego što je prodaju drugde – što je izuzeto od sankcija. Prema izveštaju koje je prvi video Politiko, zapadne zemlje potrošile su dve milijarde dolara na ovo rebrendirano gorivo u prvoj polovini 2024. godine, čime je ruska država zaradila dovoljno poreskih prihoda da regrutuje dodatnih 6.200 vojnika mesečno za borbu u Ukrajini.

Ipak, čak i ako Saudijska Arabija preduzme pomenuti korak, Kremlj verovatno neće posustati u svom ratu protiv Ukrajine - uprkos tome što je svoj nacionalni budžet odredio na osnovu očekivanja da će se sirova nafta prodavati za oko 70 dolara po barelu, više nego što je većina spremna da plati.

"Znakovi neravnoteže u privredi su sve veći, ali Rusija će još neko vreme moći da finansira rat. Rat neće završiti zato što Rusiji ponestaje novca", rekao je Heli Simola, analitičar u Banci Finske.