Nuklearni akt EU? "Ne znamo čak ni da li ga želimo"

Oni koji podržavaju nuklearni sektor u Briselu se slažu da evropski zakon više ne bi trebalo da „diskriminiše“ nuklearnu energiju u odnosu na obnovljivu energiju, ali se razlikuju oko najboljeg pristupa da se to i postigne. S jedne strane, „više verujem u normalizaciju nuklearne energije nego u poseban tretman“, rekao je za Euraktiv nuklearni lobista koji je želeo da ostane anoniman. 

S druge strane, pronuklearni francuski poslanik u Evropskom parlamentu Kristof Grudler rekao je za Euractiv da će imenovani komesari EU morati da „preuzmu snažne obaveze”, posebno u vezi sa „nuklearnim aktom ili evropskom nuklearna strategijom”

Bivši francuski komesar Tijeri Breton je prvi put početkom aprila u dva navrata skicirao svoj koncept za nuklearni akt.

Na događaju koji je organizovao Euractiv, on je rekao da bi takav tekst trebalo da omogući veće evropsko istraživanje i inovacije u „najbezbednijim nuklearnim tehnologijama na svetu“; da podstakne prekogranične projekte i da privuče pojedince sa veštinama i znanjima koje su potrebne za jačanje evropske tehnološke industrije.  

U razgovoru za Euractiv nakon Bretonove objave, Luk Remon, izvršni direktor EDF-a, rekao je da je inicijativa „apsolutno dobrodošla“.

Koncept akta posvećenog nuklearnoj elektrani pojavio se tokom perioda kada je Evropska komisija sve više prilagođavala kreiranje politike posebnim potrebama nekolicine ‘strateških’ energetskih sektora. Inicijative Komisije uključivale su alijansu za solarnu industriju, takozvano “hvatanja ugljenika” (“carbon capture”) i akcione planove za vetar i toplotne pumpe, od kojih je poslednji odložen. Vrhunac je dotignut usvajanjem Zakona o neto-nultoj industriji u februaru, koji daje tehnologijama definisanim kao „strateške“ za suverenitet EU i dekarbonizaciju industrije.

Šta je “nuklearni akt”?

Breton je nakon toga dao ostavku na svoju poziciju, zbog sukoba sa predsednicom Komisije Ursulom fon der Lajen. A pošto je upravo on jedan od najvećih zagovornika ovog akta, nejasno je u kom bi obliku ovaj akt na kraju mogao da se materijalizuje – i da li bi mogao da se materijalizuje.

Valeri Faudon – jedan od delegata – rekla je za Euractiv da bi široki cilj teksta trebalo da bude strukturiranje „nuklearnog ekosistema“, koji bi pomogao da se uspostave i ojačaju nuklearni proizvodni lanci, obuka, finansiranje i sam odnos prema tržištu ovih tehnologija.

Faudon je takođe zauzela sistematičniji pristup, zalažući se za izmene nekoliko evropskih zakona, sa ciljem da okonča ono što je okarakterisala kao „diskriminaciju koju je pretrpela nuklearna energija u brojnim zakonima i evropskim razvojnim fondovima“, u odnosu na obnovljive izvore energije, a to su uglavnom vetar i sunce.

Prema Gaelle Marti, profesoru evropskog prava na Univerzitetu u Lionu, Faudonov predloženi pristup je pravno moguć. Ona je rekla za Euractiv da bi „nuklearni zakon u stvarnosti bio sastavljen iz nekoliko segmenata“ koji bi pojedinačno menjali postojeće zakone za koje se smatra da daju nedovoljnu podršku nuklearnoj energiji. 

Ili ostati ispod radara?

Drugi izvori su oprezniji.

„Pitamo se da li ne bi bilo bolje izbegavati izdvajanje nuklearne energije”, rekao je neimenovani francuski diplomata za Euractiv, koji je sarađivao sa poslanicima EP uoči planiranja parlamentarnih audicija novih komesara. A pomoćnik poslanika Evropskog parlamenta koji podržava nuklearnu energiju je za Euraktiv rekao i da koncept nuklearnog akta „još nije u pripremi, i na kraju, ne znamo čak ni da li ga želimo“. 

Pristalice nuklearne energije mogli bi umesto toga da se koncetrišu na uključivanje nuklearne energije u predstojeći "Clean Industrial Deal", koji je obećala Fon der Lajen tokom svog predizbornog govora 16. jula poslanicima EP. Predsednica Komisije se obavezala da će ovu inicijativu sprovesti u prvih 100 dana od stupanja na dužnost novog komesara. U pismu misije predsednice Komisije fon der Lajen budućem komesaru za energetiku Danu Jorgensenu, ovom danskom komesaru je naloženo da podrži „ubrzani razvoj i primenu malih modularnih reaktora u Evropi tokom 2030. godine“.