Radoholičari odbijaju četvorodnevnu radnu sedmicu

Japanska vlada je nedavno pokrenula kampanju „reforme stila rada“ s ciljem promovisanje fleksibilnih radnih aranžmana, kraćeg radnog vremena i ograničenja prekovremenog rada. Kako bi podstaklo ovu inicijativu, tamošnje ministarstvo rada je takođe počelo da pruža subvencije i besplatne konsultantske usluge.

Ovaj potez označava usaglašeniji napor nakon što je vlada prvi put ponudila podršku za kraću radnu sedmicu 2021. godine, kada su zakonodavci podržali tu ideju. Ali koncept nije nametnut i polako dobija na snazi, prenosi Investitor.

„Razlozi zbog kojih Japanci rade dugo jesu kulturni i društveni; te stvari se ne menjaju brzo”, rekao je Tim Kreg, koji je proveo više od 20 godina podučavajući i vodeći istraživanja u najprestižnijim poslovnim školama u Japanu.

Prema Ministarstvu zdravlja, rada i socijalne pomoći, samo oko 8% kompanija u Japanu dozvoljava zaposlenima da uzmu više od tri slobodna dana svake sedmice.

Kulturološki aspekt

Kreg, koji je takođe napisao knjigu o japanskoj popularnoj i tradicionalnoj kulturi, objasnio je da Japanci pridaju veliki značaj radu jer su skloni da ga vide kao “pozitivan deo života”, ali društveni pritisak takođe igra ulogu.

“Ako odu kući ranije, njihove kolege će ih iskosa pogledati i morati da rade više kako bi pokrili odsustvo kolega. U svakom slučaju, neće se osećati dobro”, objasnio je Kreg.

Radno mesto je takođe mesto gde većina Japanaca ima većinu svojih društvenih interakcija, gde su zaposleni često spremni da ostanu duže kako bi pomogli timu i prisustvovali dugim kompanijskim večerama, primetio je Martin Šulc, glavni ekonomista politike u Fudžicuu.

“Biti deo kompanije gotovo je deo zajednice, a to često rezultira dužim radnim vremenom, a ne efikasnim radnim vremenom”, rekao je on za CNBC.

Prošlog oktobra ministarstvo zdravlja objavilo je svoju godišnju belu knjigu koja se bavi preterano dugim radnim vremenom u Japanu i  vezom s depresijom i smrću od prekomernog rada (karoši). Godine 2022. čak 2.968 ljudi u Japanu umrlo je od samoubistva pripisanog karošiju, što je povećanje sa 1.935 u 2021. Japan još nije objavio belu knjigu sa statistikom za 2023. godinu.

U izveštaju je istaknuto da 10,1% muškaraca i 4,2% žena radi više od 60 sati sedmično i postoji veza dužine rada s pojavom karošija.

„Mislim da će trebati vremena za četvorodnevnu radnu sedmicu da prođe… nismo navikli da budemo fleksibilni“, rekao je Hiroši Ono, profesor ljudskih resursa na univerzitetu Hitocubaši.

“To je još prilično retko i u drugim zemljama. Tako da mislim da će Japanu posebno trebati neko vreme da to uradi”, dodao je.

Kompanije koje primenjuju četvorodnevnu radnu nedelju uglavnom nisu tradicionalne japanske kompanije, primetio je Ono, navodeći primer Majkrosofta u Japanu.

„Za tradicionalne japanske kompanije to bi moglo potrajati i duže“, rekao je.

Jedna od najvećih japanskih kompanija Panasonik uvela je opciju četvorodnevne radne sedmice za zaposlene 2022. godine, ali je samo oko 150 od 63.000 kvalifikovanih radnika to prihvatilo.

Brokerska firma SMBC takođe je ponudila zaposlenima opciju četvorodnevne radne sedmice od 2020. Ali ima ograničeno pravo za radnike starije od 40 godina za brigu o porodici ili za „autonomni razvoj karijere“. Opcija je takođe dostupna tek od četvrte godine zaposlenja.

Iako je stopa usvajanja mala, inicijativa nije sporna.

„Sveukupna fleksibilnost svakako pomaže“, rekao je Šulc, dodajući da vlada sve više gura kompanije ka usklađivanju posla i privatnog života, tako da beskonačni prekovremeni sati više nisu ni dozvoljeni.

Osim toga, stručnjaci su za CNBC rekli da koncept karošija nije fenomen jedinstven za Japan. U 2019. godini više od 770 radnika je navodno umrlo od stresa na poslu u Švedskoj.

“Jedina stvar koja je jedinstvena za Japan je to što ministarstvo zapravo prikuplja podatke o karošiju”, rekao je profesor ljudskih resursa Ono.