21.09.2024.
19:13
Velika sila ostaje bez radnika: "Pucamo – alarmantno je"
Japan je ove nedelje obeležio "Dan poštovanja starijih", ali umesto proslave, nacionalni praznik je skrenuo pažnju na ozbiljan problem sa kojim se zemlja suočava - rekordan broj starijih građana u populaciji koja se smanjuje.
Prema vladinim podacima objavljenim uoči praznika, broj Japanaca starijih od 65 godina dostigao je 36,25 miliona, što čini 29,3% ukupne populacije. Ove brojke, koje su najviše u istoriji zemlje, izazivaju zabrinutost zbog sve izraženijih demografskih promena koje mogu imati dugoročne posledice po privredu i društvo Japana.
Starenje stanovništva - problem broj jedan
Demografske promene nisu novost za Japan. Decenijama se broj stanovnika ove ostrvske zemlje smanjuje, a udeo starijih ljudi povećava. Iako je starenje stanovništva uobičajeno u mnogim razvijenim zemljama, Japan se suočava sa najbržim tempom ove promene. Udeo starijih osoba u japanskom društvu najveći je u svetu, a prema projekcijama Nacionalnog instituta za istraživanje stanovništva i socijalne sigurnosti, ovaj udeo bi do 2040. godine mogao da dostigne 34,8 odsto.
Dok se broj starih ljudi povećava, radno sposobno stanovništvo opada alarmantnom brzinom. Procenjuje se da bi do 2050. godine ukupna radna snaga Japana mogla pasti sa 69,3 miliona (koliko je bilo 2023. godine) na 49,1 milion. Ovo predstavlja pad od čak 20 miliona ljudi, što bi moglo da izazove ozbiljan nedostatak radne snage u ključnim sektorima privrede.
Pritisak na tržištu rada
Japanske kompanije već osećaju pritisak nedostatka radne snage. Prema istraživanju Teikoku Databank-a, 51% kompanija iz različitih sektora prijavilo je nedostatak zaposlenih sa punim radnim vremenom. Ovaj problem je najizraženiji u industrijama koje zahtevaju veliku količinu radne snage, kao što su ugostiteljstvo i uslužne delatnosti, gde poslodavci godinama osećaju nedostatak radnika.
Robert Feldman, glavni ekonomista banke "Morgan Stanley MUFG Securities", istakao je da je situacija na tržištu rada loša kao i ranije.
"Nedostatak radne snage je i dalje ozbiljan problem, posebno u industrijama koje zahtevaju mnogo fizičkog rada, kao što je prehrambena industrija", rekao je Feldman.
Ukoliko se broj zaposlenih starijih od 65 godina poveća 20. godinu zaredom, dostižući rekordnih 9,14 miliona 2023. godine, stručnjaci upozoravaju da ova grupa radnika neće moći dugoročno da održi tržište rada. Kada ovi stariji radnici odu u penziju, neće biti dovoljno mladih radnika da ih zamene, što pogoršava nedostatak radne snage.
Vladine mere - traženje rešenja
Japanska vlada je već preduzela niz mera za ublažavanje negativnih posledica demografskih promena. Jedan od prioriteta je povećanje nataliteta, s obzirom na to da nizak broj rođenih dodatno doprinosi starenju stanovništva. Premijer Fumio Kišida uveo je nekoliko politika koje imaju za cilj da podstaknu porodice da rađaju decu, uključujući povećanje finansiranja za podizanje dece i izgradnju većeg broja obdaništa.
Međutim, ove mere neće doneti brze rezultate, niti rešavaju kratkoročne probleme nedostatka radne snage. Iz tog razloga, Japan se poslednjih godina postepeno otvara prema imigraciji, koja je istorijski bila ograničena. Prema pisanju lokalnih medija, broj stranih radnika dostigao je rekordnih 2 miliona 2024. godine, a vlada planira da taj broj poveća za još 800.000 u narednih pet godina.
Uprkos ovim merama, analitičari poput Feldmana upozoravaju da će porast broja imigranata biti nedovoljan da nadoknadi očekivane demografske gubitke u narednim decenijama. Feldman procenjuje da bi Japan morao da uveze desetine miliona stranih radnika da bi održao stabilnost na tržištu rada, ali smatra da je to malo verovatno.
"Misli da to neće biti moguće, što znači da će veliki deo pada domaće radne snage morati da se nadoknadi povećanom produktivnošću onih mladih ljudi koji će ostati", rekao je Feldman.
Uloga tehnologije i strukturne promene
Jedno od potencijalnih rešenja za povećanje produktivnosti radnika leži u tehnologiji. Veštačka inteligencija (AI) i automatizacija se često pominju kao način za rešavanje japanske demografske krize. Međutim, kako ističe Carlos Casanova, viši ekonomista za Aziju u UBP-u, AI tehnologija do sada nije dala konkretne rezultate u ublažavanju ovih problema.
"U društvu koje je sve više orijentisano na potrošače, potrebna vam je velika radna snaga koja zarađuje i troši novac da održite ekonomski zamah", rekao je Kazanova, naglašavajući da veštačka inteligencija može biti samo jedan deo rešenja. On smatra da bi, pored imigracije i tehnologije, Japan trebalo da radi i na društvenim i strukturnim promenama, kao što je povećanje stope učešća žena u radnoj snazi.
Komentari 7
Pogledaj komentare Pošalji komentar