Šta je francuska strategija za dva ključna minerala?

Taj problem je ogromna zavisnost od stranih fosilnih goriva, koja je tokom naftnog šoka 1970-ih u potpunosti ogoljena.

S obzirom na nizak nivo domaće proizvodnje i rezervi, to je sa razlogom bilo i predvidivo. Ovaj vid zavisnosti ostao je do današnjeg dana, te je recimo u 2022. čak 99% nafte u Francuskoj dolazilo iz inostranstva, a na ovaj uvoz energenta Francuska je potrošila skoro 70 milijardi evra. Milioni francuskih vozila kretali su se te godine na naftu iz Kazahstana, Saudijske Arabije, SAD-a i drugih država.

Zbog ove evidentne manjkavosti i komparativne slabosti Francuske, Pariz je kroz istoriju favorizovao alternativna rešenja.

Kroz istoriju Francuska je favorizovala nuklearnu energiju kao alternativu fosilnim gorivima u energetskom sektoru, dok u prethodnoj deceniji usmerila se i na strategiju električnih vozila sa ciljem da smanji zavisnost od nafte u sektoru saobraćaja.

U ove dve oblasti Francuska ima komparativne prednosti i smatra da kroz svoju novu energetsku strategiju i strategiju oko minerala može da nastavi da ekonomski raste, a da zadrži veći stepen suverenosti u odnosu na spoljne partnere.

Kada se radi o mineralima potrebnim za tranziciju ka električnim vozilima od nafte i drugih fosilnih goriva, Francuska ima nekoliko pravaca delovanja. O ovim potezima delom je bilo reči  i tokom posete predsednika Emanuela Makrona Srbiji kroz potpisani sporazum oko kritičnih sirovina, ali samo na bazičnom nivou.

U velikoj meri Pariz je posvećen da pronađe što više partnera za snabdevanje francuske industrije električnih vozila i baterija litijumom i drugim mineralima. U ovoj sferi francuski predsednik uložio je napore u razgovore sa čileanskim predsednikom Borićem tokom prošlog leta, kao i tokom svoje posete Mongoliji. Sa ovom azijskom državom Francuska je u novembru prošle godine potpisala ugovor o istraživanju litijuma sa ciljem otvaranja rudnika u budućnosti.

Na drugoj strani, za razliku od nafte i gasa koje Francuska nema na svojoj teritoriji u iole relevantnim količinama, kada se radi o litijumu postoje relevantne rezerve i nekoliko projekata.

Država se najviše uzda u najveći rudarski projekat među njima kompanije Imeris pod nazivom "Emili". Ovaj projekat predstavlja jednu od najznačajnijih inicijativa za eksploataciju litijuma u ​​Evropi. On je smešten u regionu Alije i ima za cilj proizvodnju 34.000 tona litijum hidroksida godišnje od 2028. godine, što je dovoljno za napajanje oko 700.000 baterija za električna vozila godišnje. U proceduralnom smislu ovaj projekat je relativno skoro završio fazu javne rasprave sa lokalnom zajednicom.

Kada se radi o samoj proizvodnji električnih vozila i njihovoj popularizaciji francuska vlast sprovela je nekoliko poteza.

U maju ove godine potpisan je ugovor između vlade, francuskih poslovnih grupa i sindikata koji ima za cilj četvorostruko povećanje prodaje električnih vozila na 800.000 godišnje 2027. godine u cilju smanjenja zavisnosti ove države od foslinih goriva iz uvoza. Iako nije preciziran eksplicitni iznos za nove subvencije, vlada je ponovila obećanja da će nastaviti sa podrškom za kupovinu i iznajmljivanja električnih vozila.

Ugovor takođe ima poglavlje o "osiguranju našeg suvereniteta" koje uključuje testiranje lanaca snabdevanja kritičnim mineralima. Plan vlade je i da poveća proizvodnju samih baterija u Francuskoj i da do 2027. ova država bude nezavisna u odnosu na spoljne aktere sa svojim obimom proizvodnje.

Po pitanju litijuma, baterija i električnih vozila ova država pokušava da imitira svoju staru i uspešnu strategiju sa nuklearnom energijom. Kroz razvoj nuklearne energije i stavljanje u funkciju preko 50 nuklearnih reaktora, ova država je relativno brzo postigla energetsku suverenost i smanjila svoju zavisnost od fosilnih goriva iz uvoza.

Iako su antifrancuski pučevi u afričkim država privremeno poremetili snabdevanje ove države rudom uranijuma, bez koje nema rada reaktora, nova strategija Pariza oko ovog minerala je predupredila ovaj problem.

Francuski predsednik Emanuel Makron uložio je napore da svojoj državi obezbedi stabilno snabdevanje od novih dobavljača, jer ovaj izvor energije daje oko 70% struje u Francuskoj. Od prošle godine najveći snabdevač Francuske ovim mineralom postao je Kazahstan, dok se Uzbekistan popeo na visoko treće mesto.

Kompanija iz Pariza "Orano" vodi rudarski projekat u Kazahstanu, a druge kompanije iz ove države imaju rudarske projekte u ranim fazama implementacije i u Uzbekistanu i Mongoliji.

Osim samog rudarstva i snabdevanja ovim mineralima, francuski državni EDF pokušava da kroz razvoj nuklearne tehnologije u zemlji i inostranstvu bude prvak u primeni ovog vida energije. U najskorijem periodu Makron je sa kazahstanskim liderom Tokajevim dogovorio ovaj vid konkretne saradnje, te je francuski energetski gigant EDF takođe u trci za izgradnju prve nuklearne elektrane u Kazahstanu.

O ovom energetskom pitanju će uskoro građani Kazahstana odlučivati na referendumu. Osim ovog skorašnjeg dogovora, u sferi nuklerane energije Francuska sarađuje i sa državama poput Ujedinjenog Kraljevstva, Indije, Južne Koreje, a EDF je dobio projekte čak i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kini.

U tom smislu, francuska strategija oko minerala ključnih za njenu energetsku budućnost kombinuje razvoj domaćih resursa, međunarodna partnerstva i tehnološke inovacije. Iako Francuska ima dugu istoriju zavisnosti od stranih izvora energije, njene inicijative u oblasti litijuma i baterija, kao i nuklearne energije, pokazuju jasan dalji pomak ka postizanju energetskog suvereniteta, što je cilj ove države od vlasti Šarla De Gola.

Sa projektima poput Emilija i partnerstvima sa država bogatim ključnim resursima, Francuska ima za cilj pozicionira kao lider u evropskoj zelenoj tranziciji i tako uravnoteži ekonomski rast i održivost. U skorijoj istoriji zavisnost ove države od uvoznih fosilnih goriva dala je podsticaje Parizu da pronalazi drugačije načine da reši svoje energetske probleme.

To je Francusku učinilo jednu od država sa najnižim štetnim emisijima po glavi stanovnika u Evropi i najmanjom zavisnošću od Rusije. Deluje da će se ova strategija nastaviti, jer je davala rezultate u prethodnim decenijama.