Nema im spasa: Nemačka propada

Izgleda da je vreme da Nemci počnu da se mire s padom svoje nekad velike ekonomije.

Nemci se upravo suočavaju s četiri jahača ekonomske apokalipse u vidu egzodusa velike industrije, demografske slike koja se naglo pogoršava, urušene infrastrukture i nedostatka inovacija.

Tokom poslednjih godina Nemci su bili zaokupljeni migracijama i sukobom u Ukrajini, a za to vreme njihova ekonomija se tiho urušila, dodaje ovaj list. Ekonomske slabosti podstiču strahovanje da će se ova zemlja suočiti s političkim ekstremizmom.

Ekonomski problemi su sada u prvom planu. To su loše vesti za kancelara Olafa Šolca i njegovu "semafor koaliciju". Čak i pre nedavnih ekonomskih problema, Šolc se suočio s najnižim ocenama poverenja koje je dobio neki nemački lider. Najniži nivo poverenja tokom šesnaestogodišnje vladavine Angele Merkel bio je 40 odsto, dok je Gerhard Šreder dosegao dno s 24 odsto.

Šolc će ove nedelje doživeti verovatno još jedno poniženje: pobedu desnice na regionalnim izborima u Nemačkoj, u njegovoj matičnoj državi Brandenburg. Šolcova Socijaldemokratska partija (SPD) vlada Brandenburgom od ujedinjenja Nemačke.

Međutim, ankete pokazuju da sada vodi desničarska partija Alternativa za Nemačku (AfD), a pitanje je da li će njegova oslabljena koalicija uopšte potrajati do sledećih saveznih izbora.

Nemačka ekonomija je u krizi

Pre 15 godina Nemačka je izgledala kao da je pronašla magičnu formulu za prosperitet. S industrijskom bazom, zasnovanom na tehnologijama iz 19. veka, Nemačkoj je sve teže da ostane konkurentna. Kompanija "Tesla" sada vredi četiri puta više od nemačke automobilske industrije, a tu je i sve moćnija Kina.

Izgleda da se Nemačka sada suočava samo s lošim vestima: američki gigant u proizvodnji čipova "Intel" objavio je da zamrzava planiranu investiciju, vrednu 30 milijardi evra. Investicija, koja je trebalo da donese 3.000 radnih mesta, bila bi najveća investicija neke strane kompanije u istoriji Nemačke.

Ova vest je usledila nakon vesti da "Folksvagen", prvi put u svojoj 87-godišnjoj istoriji, razmatra zatvaranje fabrika u Nemačkoj. Ovo je potreslo Nemačku i suočilo je s činjenicom da se nalazi u produženoj stagnaciji, koja je počela 2020. godine.

Ekonomski izgledi Nemačke mogu da budu samo mračniji. Kao što je nedavno saopštio ekonomski institut Ifo: "Nemačka ekonomija je u krizi." Pored brzog starenja društva i niske produktivnoste, zemlja je teško pogođena i padom domaće potrošnje.

Nemačka industrija pogođena je sukobom u Ukrajini, koji joj je onemogućio pristup jeftinom ruskom gasu. U Duizburgu, kompanija "Tisen Krup", nekadašnji šampion u proizvodnji čelika, bori se da nekako opstane, uprkos obećanim subvencijama nemačke vlade od oko dve milijarde evra.

Cilj vlade je da Duizburg pretvori u centar za "zeleni čelik", zamenjujući dosadašnje peći na ugalj. Nemačka industrija čelika zapošljava oko 80.000 radnika, ali većina proizvođača je smanjila proizvodnju zbog prezasićenja, izazvanog slabošću nemačke automobilske industrije, konstatuje "Politiko".

Pre nekoliko meseci se činilo da stvari teško mogu da se pogoršaju za SPD. Na evropskim izborima u junu, ova stranka je tokom više od jednog veka pretrpela najgore izborne rezultate. Na državnim izborima na istoku Nemačke, stranke iz koalicije koju predvodi SPD pretrpele su težak poraz.

Lider Hrišćansko-demokratske koalicije Fridrih Merc nedavno je izjavio: "Želimo i moramo da ostanemo industrijska zemlja".

Ali imajući u vidu strukturne probleme s kojima se suočava nemačka privreda, preokret u nemačkoj industriji je malo verovatan. Izgleda da je vreme da Nemci počnu da se mire s padom svoje nekad velike ekonomije, zaključuje "Politiko".