Našli rešenje za nuklearni otpad: "Ovo je nuklearna renesansa"

Ovaj pionirski projekat je pozdravljen i kao prekretnica za dugoročnu održivost nuklearne energije i kao "model za ceo svet".

U nekom trenutku sledeće godine ili početkom 2026. godine visoko radioaktivno istrošeno nuklearno gorivo biće spakovano u vodonepropusne kanistere i deponovano u podlogu više od 400 metara ispod šuma jugozapadne Finske.

Izdržljivi bakarni kanisteri biće izolovani, odvojeni od ljudi i držani pod zemljom hiljadama godina.

Projekat Onkalo

Projekat skladištenja otpada je nazvan Onkalo, što je finska reč za malu pećinu ili jamu. To je prikladan naziv za skladište, koje se nalazi na vrhu tunela i nalazi se pored tri nuklearna reaktora na ostrvu Olkiluoto, otprilike 240 kilometara od glavnog grada Helsinkija.

Osnovana 1995. godine, finska kompanija Posiva ima zadatak da se bavi konačnim odlaganjem istrošenog nuklearnog goriva u Onkalu. Finska kompanija je u zajedničkom vlasništvu nuklearne kompanije TVO i javnog preduzeća Fortum.

"U suštini, projekat Onkalo predstavlja postrojenje za kapsuliranje i deponiju istrošenog goriva. I to nije privremeno", rekao je Pasi Tuohima, šef komunikacija u kompaniji Posiva.

Tuohima je rekao da je prvo geološko odlagalište ove vrste izazvalo veliko interesovanje industrijalaca širom sveta, navodeći ono što je opisao kao nuklearnu "renesansu" poslednjih godina i energetsku krizu koja je zahvatila Evropu i delove Azije.

"Rešenjem za konačno odlaganje istrošenog goriva čini se da možemo zatvoriti održivi životni ciklus nuklearne energije", rekao je Tuohima.

Uloga nuklearne energije

Projekat Onkalo je podstakao debatu o tome da li neko može da garantuje dugoročnu bezbednost istrošenog nuklearnog otpada i u kojoj meri atomska energija treba da se koristi u borbi protiv klimatske krize.

Nuklearna energija trenutno obezbeđuje oko 9% svetske električne energije, prema Svetskoj nuklearnoj asocijaciji.

Pošto je niskougljenična, zagovornici tvrde da nuklearna energija ima potencijal da igra značajnu ulogu u pomaganju zemljama da generišu električnu energiju, istovremeno smanjujući emisije i smanjujući njihovo oslanjanje na fosilna goriva.

Neke ekološke grupe, međutim, kažu da je nuklearna industrija skupa i štetna smetnja jeftinijim i čistijim alternativama.

"Radim i na odlaganju nuklearnog otpada i na nuklearnim nesrećama i iskusio sam najbolje i najgore od onoga što nuklearna industrija može da ponudi. Čista energija, jeftina energija, dobro osnovno opterećenje, ali video sam i lošu stranu, nesreće, stvaranje otpada i probleme koje imamo tamo. Imati zemlju koja sada pokazuje da zaista možete da skladištite ovaj veoma opasan otpad, koji će biti ovde 100.000 i više godina u budućnosti, mislim da to pokazuje da se to može uraditi", rekao je Garet Lav, profesor radiohemije na Univerzitetu u Helsinkiju.

Deceniju ispred suseda

Lav je opisao projekat Onkalo kao "veliku prekretnicu" i za Finsku i za međunarodnu industriju nuklearne energije.

"Kompanija Posiva je veoma korektno prodala ovo kao prvo na svetu. To će biti prvo skladište koje će uzimati istrošeno nuklearno gorivo i odlagati ga na, po mom mišljenju, veoma siguran i robustan način u budućnosti", rekao je Lav.

Lav je rekao da dok će mnoge zemlje želeti da krenu stopama Finske kada je u pitanju geološko odlaganje istrošenog nuklearnog goriva, nordijska zemlja je "najmanje deceniju" ispred susedne Švedske, sledeće zemlje koja će verovatno postići takav podvig.

Model za ceo svet

Projekat Onkalo je zasnovan na takozvanoj metodi KBS-3 koju je razvila Švedska kompanija za upravljanje nuklearnim gorivom i otpadom, koja radi na onome što bi moglo biti drugo konačno skladište u svetu.

KBS-3 je zasnovan na principu više barijera, gde nekoliko projektovanih barijera nastoji da osigura dugoročnu sigurnost istrošenog nuklearnog goriva. U praksi, to znači da ako jedna od barijera propadne, izolacija radioaktivnog otpada nije ugrožena.

"To je način da se pokaže da je tako mala nacija ponekad sposobna da reši jedan od možda 20 najvećih problema ili izazova čovečanstva", rekao je finski ministar za zaštitu životne okoline i klime, Kai Mikanen.

"Kao što smo videli tokom proteklih 10 godina, čini se da je nuklearna energija neophodna na veoma važan način za zeleni dogovor u Evropi… ali posebno ako želimo da vidimo da se Azija i SAD otarase proizvodnje fosilne struje", dodao je on.

Na pitanje da li se projekat Onkalo može posmatrati kao rešenje za održivost nuklearnog otpada, Mikenen je odgovorio: "Da, definitivno."

"Siguran sam da jasna većina finskog stanovništva, a takođe i još veća populacija u blizini Onkala, posmatraju to na sličan način. Ljudi to zaista vide kao rešenje koje zamenjuje više štetne energije, dodao je on rekavši da se nada da će projekat Onkalo biti "model za ceo svet".