Nove kvote za uvoz zlata u Kini

U Kini, najvećem potrošaču ovog dragocenog metala u svijetu, nove kvote odobrene su u avgustu nakon dvomesečne pauze, uglavnom zbog slabije fizičke potražnje usled optimističnog tržišta, prenosi Rojters pozivajući se na neimenovane izvore, prenosi Kapital.

Cene zlata porasle su ove godine za 21 odsto, dostigavši uzastopne rekordne vrednosti i vrhunac od 2.500,99 dolara po unci (31,1 gram) u petak, dok je dolar oslabio, a tržišta sve više očekuju ublažavanje monetarne politike u SAD u septembru.

Snažna kupovina u Kini bila je ključni faktor u martovsko-aprilskom rastu cena zlata, a ako potražnja ponovo poraste, to bi moglo dodatno da poveća cene, ocenili su analitičari. Oni ističu da je potražnja za nakitom i dalje slaba, ali je investiciona potražnja zdrava.

Kina ima istoriju smanjenja kvota za uvoz zlata na nekoliko meseci kada je valuta juan slaba u odnosu na dolar. Međutim, ovogodišnja pauza bila je vođena samim bankama usled smanjene potražnje. Stvarni uvoz zlata bio je ograničen zbog prigušene potražnje, što sugeriše da je kinesko tržište trenutno dobro snabdeveno fizičkim zlatom.

Centralna banka Kine odustala je u julu od kupovine zlata za svoje rezerve treći mesec zaredom, a zlatne rezerve su krajem prošlog meseca iznosile 72,8 miliona finih unci.

PBOC je bio najveći pojedinačni kupac zlata u svetu 2023. godine, sa neto kupovinom od 7,23 miliona unci, prema podacima Svetskog saveta za zlato (WGC).