Šta on zna što drugi ne znaju?

I veliki i mali investitori razmišljaju o tome šta bi Bafetov potez mogao da znači za njih. Tako je bilo i 3. avgusta, kada su iz Berkshire Hathaway-a saopštili da su za skoro 50 posto smanjili svoj deonički udeo u tehnološkom divu Eplu.

Nakon što su objavljeni podaci o američkoj stopi zaposlenosti, koja je bila manja od očekivane, usledila je rasprodaja na berzi. Ta rasprodaja je bila posledica zabrinutosti za najveću svetsku ekonomiju, prenosi Klix.

Bafetova reputacija je skoro poprimila duhovne elemente. Naime, on je poznat kao "Čarobnjak iz Omahe". Desetine hiljada investitora koji hrle na skupštinu deoničara Berkshire Hathaway-a više su učenici nego sakupljači deonica. Shodno tome, ne čudi da pojedini Bafetovu akumulaciju gotovine vide kao pokazatelj da će se dogoditi nešto loše.

Naime, napominju da je ovaj multimilijarder gotovinu akumulirao sredinom 2000-ih, pre globalne finansijske krize, čime je bio u dobroj poziciji da kupuje kada su ostali investitori bili u nezavidnoj situaciji. Šta je to što 93-godišnji Bafet zna o ekonomiji, a ostali ne znaju? Kako piše Ekonomist, znaju manje nego što misle da znaju.

"Bafetov izuzetan talenat nije zasnovan na sposobnosti da vidi budućnost. Impresivan je upravo zbog izostanka natprirodnih sposobnosti", konstatovao je britanski list.

Andrea Fracini, David Kabiler i Las Pedersen, svi iz američke kompanije AQR Capital Management, u istraživanju iz 2018. su utvrdili da se Bafetova dugoročna efikasnost može jednostavno objasniti.

Naime, visokokvalitetne deonice je kupio po relativno niskim cenama i razumno je koristio finansijsku polugu. Njegova strategija je bila, kako su naveli autori pomenutog istraživanja, klasično ulaganje u vrednost.

Kao što je objašnjenje za njegove investicije više u oštroumnosti nego u magiji, to važi i za njegovo gomilanje gotovine. Bafet je u maju ove godine izjavio da bi njegovi investitori trebalo da očekuju da će iz dva razloga prodati deonice i da naprave rezerve.

Jedan je da očekuje rast poreza na kapitalnu dobit kao i da želi da ostvari profit pre nego što se dogodi taj rast. Drugi je da uočava nekoliko jeftinih, ali visoko kvalitetnih kompanija u koje bi investirao.

Bafet nikada nije tvrdio da ima sposobnost predviđanja, koju mu pripisuju njegovi sledbenici. Jednom prilikom se našalio da svaka kompanija koja angažuje ekonomistu zapravo ima jednog radnika viška te je naglasio da niti jednu investicionu odluku nije doneo na osnovu ekonomskog predviđanja, piše Ekonomist.