Za 24 sata "izvetrilo" čak 270 milijardi dolara

Kako piše Poslovni dnevnik, novi podsetnik da je bitkoin rizična imovina doneo je njegov najveći jednodnevni pad – od zatvaranja u nedelju u ponedeljak ujutro pao je za 13 posto, u jednom trenutku ispod 50.000 dolara, što mu je najveći gubitak vrednosti u jednom danu od novembra 2022.

Poslednji put je na ovom nivou  bio u februaru 2024, dok mu je najveća cena ikad bila 64.800 dolara u aprilu 2021. Još je gore prošao itirijum – u jednom trenutku izgubio je čak četvrtinu vrednosti.

Virtualne valute su reagovale na rasprodaju druge rizične imovine na berzama, nakon najave moguće recesije u SAD-u posle objave podataka o razočaravajućim poslovnim rezultatima kompanija, rastu nezaposlenosti i padu proizvodnje.

Uz to, FED nije obećao smanjenje kamatne stope u septembru, a ne pomažu ni rastuće napetosti na Bliskom istoku. Zanimljivo je da se stropoštavanje bitkoina dogodilo nakon zakonodavnog predloga Sintije Lumis, senatorke iz Vajominga, da SAD u budućnosti, osim standardne nacionalne riznice, drži i stratešku zalihu kriptovaluta, najpre bitkoina.

Zakonodavni predlog uključuje plan osnivanja “decentralizovane mreže sigurnih bitkoin trezora” kojima bi upravljao FED. Ironija je da je Lumis argumentovala kako bi se tim potezom osigurala budućnost za nove generacije i finansijska stabilnost zemlje.

Zakon je predložen pod nazivom “Boosting Innovation, Technology, and Competitiveness through Optimized Investment Nationwide Act of 2024” – skraćeno “BITCOIN Act of 2024”.

Prethodno ove godine američka Komisija za vrednosne papire i berze (SEC) odobrila je fond kojim se trguje na berzi za praćenje trenutne cene bitkoina i itirijuma, a u petak je objavljeno i da će Morgan Stanley uskoro dopustiti da njegovi finansijaši klijentima ponude bitkoin ETF-ove, prvi put za Wall Street.