Čak 39 posto Amerikanaca brine da ne može platiti račune

To je više u odnosu na 28% njih koji su izrazili tu zabrinutost u decembru 2021, a slično je i podacima koji su zabeleženi tokom Velike recesije (37%).

Kako bi se izborili, znatan deo Amerikanaca je rekao da rade i dodatne poslove, smanjuju vožnju i stavljaju više troškova na kreditne kartice.

Prema anketi, čak i veći procenat Latinoamerikanaca (52%) i Afroamerikanaca (46%) rekao je da su zabrinuti većinu vremena ili sve vreme zbog toga kako će sastaviti kraj s krajem.

Više od polovine (55%) onih koji zarađuju manje od 50.000 dolara godišnje na sličan način brine o tome da li imaju dovoljno novca da pokriju troškove.

Nalazi naglašavaju kako, uprkos nacionalnim statistikama koje pokazuju da je nezaposlenost niska i inflacija se hladi, milione Amerikanaca "boli glava" zbog upornog rasta cena.

"Trgovina je trenutno nečuvena. Ali nije samo to. Sve je skočilo. Odeća. Moje osiguranje", rekla je Andžela Rasel, žiteljka  Ohaja koja radi kao programska analitičarka u Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

Ona ima dvoje odrasle dece i troje unučadi. Rekla je da se nedavno odselila iz svog iznajmljenog doma u Sinsinatiju u jedan u ruralnom području, gde je kirija jeftinija.

Dve trećine Amerikanaca (65%) kaže u otvorenom pitanju da su opšti troškovi i troškovi života najveći ekonomski problem s kojim se njihova porodica danas suočava. To je manje u odnosu na 75% u leto 2022, ali daleko ispred 43% onih koji su spomenuli problem u vezi s troškovima u leto 2021.

Tipično domaćinstvo troši 925 dolara više mesečno za kupovinu istih dobara i usluga kao pre tri godine, navodi Mudiz analitika (Moody’s Analytics).

"Pritisak je stvaran. Sve je mnogo skuplje nego pre četiri godine. Astronomski je koliko plaćate", rekla je Andžela Rasel.

Inflacija je pala, ali ne i cene

Stopa inflacije je naglo smanjena. Potrošačke cene su u julu porasle za 3% u odnosu na prethodnu godinu, prema Zavodu za statistiku rada. To je dramatično poboljšanje u odnosu na vrhunac od 9% u junu 2022. kada su cene gasa porasle iznad 5 dolara po galonu.

Ipak, mnogi Amerikanci zapravo ne osećaju to poboljšanje. Cene su i dalje više nego prošle godine – samo rastu sporijim tempom. A potrošači i dalje pokušavaju da sustignu skokove cena iz 2022. i 2023. godine.

"Možemo pričati ceo dan o tome kako se inflacija usporava, ali kumulativni uticaj inflacije koja je trajala nekoliko godina uveliko je uticao na kućne budžete", rekao je Greg Makbrajd, glavni finansijski analitičar u Bankrate.

"Pogled sa 35.000 stopa je da je nezaposlenost niska, ekonomija raste i ljudi troše novac. Realnost na terenu je da ublažavanje inflacije ne znači da cene padaju, samo da ne rastu tako brzo".

Neke dobre vesti: plate su takođe porasle u poslednje tri godine. U poslednje vreme rastu brže od cena, preokrenuvši višegodišnji zabrinjavajući trend.

Prosečni prihodi domaćinstava su 1.110 dolara veći nego pre tri godine, prema Mudiz analitici. To nadmašuje 925 dolara više koje ljudi troše za istu robu i usluge.

"Mnogi su videli kako je njihova kupovna moć erodirana. Čak i ako vaš prihod ide u korak sa cenama, vi samo gazite po vodi", rekao je Makbrajd.

Da bi preživeli, mnogi ljudi su primorani da pronađu dodatni prihod.

Ljudi moraju da rade dodatne poslove

Anketa CNN-a pokazala je da 35% odraslih kaže da su nedavno morali da preuzmu dodatni posao kako bi sastavili kraj s krajem. Još veći procenat Latinoamerikanaca (52%), Afroamerikanaca (44%) i onih ispod 45 godina (47%) kažu da su uzeli dodatni posao.

Kao rezultat trenutnih ekonomskih uslova, većina Amerikanaca kaže da su morali da smanje potrošnju na dodatke i zabavu (69%) i da su promenili kupovinu namirnica (68%), prema anketi CNN-a.

Drugi kažu da su smanjili vožnju (41%) i da preuzimaju dugove na kreditnoj kartici kako bi sebi priuštili potrepštine (37%). Deo Amerikanaca koji su smanjili vožnju smanjen je sa 54% u proleće 2022, ali udeo onih koji su smanjili diskrecionu potrošnju i pazili na svoje budžete za namirnice su videli male promene u poslednje dve godine.

Andžela Rasel, žena iz Ohaja koja radi u CDC-u, rekla je da je njena plata na milosti saveznog budžeta – i da ne uključuje bonuse ili deoničke opcije na koje se oslanjaju ljudi koji rade u drugim industrijama.

"Bukvalno sve izgleda kao da nadmašuje ono što zarađujem", rekla je.

Ona je svoju potrošnju svela na osnovne stvari tako što je otkazala većinu svojih striming usluga, ređe odlazila u bioskop i kupovala je slatkiše u Volmartu umesto u bioskopu kada ode.

"Morala sam da smanjim sve zabavne stvari koje volim da radim. Išla sam u knjižaru ili uzimala časopise. Sada dobijam knjige iz biblioteke", rekla je.