Pao profit najvećih američkih banaka

JPMorgan Chase i Wells Fargo zabilježili su pad prilagođenog profita, dok je Citigroup zabilježio sporu potrošnju izdatih kreditnih kartica.

Najveće banke su imale koristi od viših kamatnih stopa u poslednje dve godine, ali te stope dovode do toga da potrošači i preduzeća usporavaju potrošnju jer su troškovi finansiranja porasli, prenosi Investitor.

JPMorgan je izdvojio 3,1 milijardu dolara za pokriće potencijalno loših kredita, što je znatno više u odnosu na godinu dana ranije, pošto je banka priznala da se među Amerikancima povećavaju finansijske delinkvencije. U međuvremenu, Citigroup je morao da izdvoji više i za potencijalne gubitke.

„Više za duže kamatne stope, stalno visoke cene stanova, omekšavanje vrednosti polovnih vozila i znakovi zahlađenja tržišta rada zaslužuju fokusiran nadzor od strane bankarskog sektora“, napisao je Kris Stenli, upravnik bankarske industrije u Mudizu, u belešci investitorima.

Glavna dobit JPMorgana naglo je skočila u drugom tromesečju jer je banka unovčila milijarde dolara svojih udela u kartičarskoj kompaniji Visa. Najveća nacionalna banka po imovini u petak je objavila profit od 18,15 milijardi dolara, 25% više nego godinu dana ranije. JPMorgan je zaradio 6,12 dolara po deonici, što je nadmašilo procene analitičara.

Značajan doprinos rezultatima JPMorgana bio je dobitak od 7,9 milijardi dolara na udelu u Visi. Banka je svoje vlasništvo u gigantu za obradu plaćanja pretvorila u obične deonice u drugom kvartalu. Banka je takođe donirala milijardu dolara deonica Visa-JPMorganovoj filantropskoj organizaciji.

Dobit je pala u odnosu na isti kvartal prethodne godine zbog većih rashoda.

Generalni direktor JPMorgana Džejmi Dajmon ponovio je upozorenja o povećanim geopolitičkim rizicima i inflaciji, u svojoj izjavi investitorima. Dajmon je u nekoliko intervjua rekao da veruje da bi Amerikanci i banka trebali da se pripreme da inflacija ostane viša od normalne duže nego što ljudi očekuju.

„Došlo je do određenog napretka u smanjenju inflacije, ali pred nama su i dalje višestruke inflatorne sile: veliki fiskalni deficiti, infrastrukturne potrebe, restrukturiranje trgovine i remilitarizacija sveta“, rekao je on.

Najnovije vladino čitanje o potrošačkim cenama pokazalo je da pritisci na cene popuštaju, ali ostaju iznad nivoa koje preferiraju Federalne rezerve. Ipak, Wall Street se kladi da je Fed dovoljno napredovao u smanjenju inflacije da će smanjiti kamatne stope na svom sastanku u septembru.

Wells Fargo je u drugom tromesečju zaradio 4,91 milijardu dolara, ili 1,33 dolara po deonici, što je nadmašilo ciljeve Wall Streeta i prošlogodišnji profit od 1,25 dolara po deonici. Prihod od 20,7 milijardi dolara je takođe nadmašio predviđanja analitičara i prošlogodišnjih 20,5 milijardi dolara.

Wells je rekao da je rast prihoda od naknada pomogao da nadoknadi pad neto prihoda od kamata – razlika između onoga što je zaradio na kreditima i onoga što je isplatio štedišama – koji je pao za 9% na 11,9 milijardi dolara. Ta brojka je bila ispod očekivanja Wall Streeta, a deonice banke pale su skoro 7% u jutarnjem trgovanju nakon objave rezultata.

Banka sa sedištem u San Francisku saopštila je da su prosečni krediti ponovo pali, na 917 miliona dolara sa 946 miliona pre godinu dana, jer su visoke kamatne stope mnoge zajmoprimce držale po strani.

Citigroup je u petak objavio rast od 10% u odnosu na svoj kvartalni profit, čemu je pomogla snaga u poslovanju investicionog bankarstva, kao i vlastita prodaja deonica kompanije Visa. Ali rukovodioci banaka rekli su da smatraju da se potrošnja potrošača usporava, posebno među onima sa nižim kreditnim rezultatom i prihodima.

Deonice Citija pale su skoro 3%, iako su ove godine i dalje porasle za više od 20%.