Kada će konačno pasti kamate?

Verovatnoća da će Federalne rezerve smanjiti stope do svog septembarskog sastanka skočila je jutros na 89 odsto, što je značajno više od 73 odsto verovatnoće koja je zabeležena u sredu i 52 odsto verovatnoće u istraživanju od pre mesec dana, prema CME FedWatch, koji prati trgovanje fjučers ugovorima vezanim za buduće promene politike centralne banke, piše Forbes.

Trgovci sada veruju da su višestruka smanjenja kamatnih stopa u 2024. sve verovatnija, sa 89 odsto verovatnoće za dva ili više smanjenja i 44 odsto verovatnoće za tri ili više smanjenja.

Ova promena se takođe odrazila na tržištu obveznica, jer su prinosi na američke državne obveznice sa dospećem od jedne, dve i 10 godina pali za oko 10 baznih poena na višemesečne minimume (niži prinosi ukazuju na povećanje vrednosti obveznica), što dokazuje da trgovci sa fiksnim prihodima imaju mnogo više poverenja da će monetarna politika Federalnih rezervi postati znatno manje agresivna u narednim godinama.

Reakcija berze na objavu podataka o inflaciji, koja je otkrila prvi mesečni pad potrošačkih cena od 2020. godine, bila je znatno blaža.

S&P 500 je pao za oko 0,1 odsto i kretao se znatno manje oštro nego nakon prethodnih pozitivnih inflatornih očitavanja, verovatno kao odraz snažnih očekivanja investitora na tržištu akcija da će doći do smanjenja kamatnih stopa.

Međutim, dobici su bili jaki za akcije koje nisu toliko učestvovale u nedavnom rastu podstaknutom veštačkom inteligencijom, jer je indeks Russell 2000, koji prati manje američke kompanije, skočio za oko 2 odsto do sredine jutra, na putu da zabeleži svoj najveći dnevni rast od marta.

"Odlične vesti na frontu inflacije", napisao je Džon Linč, glavni investicioni službenik Comerica Wealth Management, u komentarima putem e-maila.

Linč je naveo nekoliko načina na koje će smanjenje kamatnih stopa biti "važno" za finansijska tržišta, uključujući pomoć cenama državnih obveznica smanjenjem troškova otplate državnog duga i široko pomažući u opravdavanju viših relativnih vrednovanja listiranih kompanija, jer se budući profiti suočavaju sa nižom diskontnom stopom zahvaljujući manje skupim korporativnim kreditima.

Visoka inflacija je inicijalno navela Fed da počne da povećava stope 2022. godine, što je dovelo do pada berze, pri čemu je S&P opao za čak 25 odsto u prvih devet meseci te godine.

Ali akcije su uskoro počele da prkose konvencionalnoj mudrosti da bi veći troškovi zaduživanja trebalo da uzrokuju produženi pad, uglavnom jer su relativna vrednovanja akcija postala skuplja zahvaljujući rastućem poverenju investitora u sposobnost korporacija da pretvore AI i druge napretke u buduće profite.

Čak i ako Fed smanji stope dva puta ove godine, smanjujući federalnu stopu sa 5,25 odsto do 5,5 odsto na 4,75 odsto do 5 odsto, stope će i dalje biti više nego što su bile od 2007. do 2022.