"Mogli bi da nas zbrišu sa 9 do 12 raketa": Ovaj biznis će tek da procveta

Nemačka planira izgradnju novih ratnih skloništa i nemački gradovi zalažu se za izgradnju skloništa za zaštitu stanovništva u slučaju rata za šta su zatražili od savezne vlade da u idućih deset godina uloži 10 milijardi evra u civilnu zaštitu, objavio je Dojče vele (DW), postavljajući pitanje kakva bi korist bila od te izgradnje imajući u vidu veliku destruktivnu moć modernog oružja i eventualnog nuklearnog rata.

DW ukazuje da možda ne postoji bolji način da se proceni koliki je strah od rata u nekoj zemlji nego da se vidi kako posluju firme koje grade privatne bunkere.

Na primer, firmi sa sedištem u Berlinu - BSSD Defense - koja gradi skloništa za privatnu, poslovnu i vojnu upotrebu - u poslednje vreme posao ide dobro.

Ta firma, pored razne kućne sigurnosne opreme, nudi od "prostorija za privremenu izolaciju i zaštitu" za oko 20.000 evra, do pravih skloništa za gotovo 200.000 evra.

Tehnički direktor BSSD-a Mario Piejde rekao je da je ta firma poslednjih godina imala povećan broj poziva privatnih osoba, vatrogasnih službi i lokalnih vlasti.

Piede je istakao da je interesovanje za skloništa počelo da raste tokom pandemije korone, a da je zatim ponovo pojačano 2022. godine kada je Rusija napala Ukrajinu.

Na konferenciji ministara unutrašnjih poslova u Potsdamu u junu, nemačko Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova predstavilo je svojim  kolegama iz nemačkih saveznih država "izveštaj o razvoju modernog koncepta skloništa" za stanovništvo Nemačke.

Taj izveštaj se pojavio tri meseca nakon što je Nemačko udruženje gradova i opština pozvalo saveznu vladu da u idućih deset godina uloži 10 milijardi evra u civilnu zaštitu i da to iskoristi za osposobljavanje 2.000 bunkera iz doba Hladnog rata.

Nemačka Savezna kancelarija za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofama (BBK) saopštila je za DW da je samo 579 bunkera iz Hladnog rata i dalje određeno kao javna skloništa i da imaju mesta za oko 478.000 ljudi (ili 0,56 odsto nemačkog stanovništva).

Čak ni ti bunkeri nisu "ni funkcionalni, niti spremni za upotrebu" nakon što je 2007. godine napušten raniji sistem skloništa.

BBK navodi da je novi koncept bunkera u fazi planiranja.

Nemački mediji su javili da je nemačka savezna vlada navela u izveštaju, koji još nije objavljen, da bi za zaštitu stanovništva Nemačke bilo potrebno izgraditi još oko 210.100 bunkera, što bi trajalo 25 godina i koštalo 140,2 milijarde evra.

Direktor Instituta za ekonomske i bezbednosne studije FIRMITAS na Univerzitetu u Vitenu Hans-Valter Boris postavio je pitanje kolika bi zapravo bila korist od bunkera, s obzirom na vojnu moć koja bi bila upotrebljena u eventualnom ratu između NATO-a i Rusije.

Boris je napomenuo za DW da Rusija, na primer, ima hipersonične rakete koje bi za dva do pet minuta iz Kalinjingrada mogle da praktično dosegnu bilo koji evropski grad.

"Nije to kao u Drugom svetskom ratu, kada su upozorenja od bombardera koji lete iznad Hanovera prema Berlinu davala ljudima 15 ili 20 minuta da pronađu sklonište. Sa sadašnjim vremenima reakcije ne postoji način da se upozori stanovništvo", naveo je Boris.

Nemačka vlada je svesna tog problema i zbog toga planira da preporuči građanima da nabave jeftin i lako dostupan građevinski materijal za izgradnju sigurnih prostorija u svojim podrumima.

Boris je rekao da ne veruje da je taj koncept dobar jer bi sukob mogao brzo da eskalira u nuklearni rat, a nuklearno oružje je sada znatno destruktivnije od onog koje su koristile SAD na kraju Drugog svetskog rata.

"Posledice više nisu uporedive sa Hirošimom ili Nagasakijem. Modernim oružjem cela Nemačka bi moglo da bude zbrisana sa samo devet do dvanaest raketa", rekao je Boris.

Prema njegovim rečima, bunkeri koji bi mogli da izdrže takvu vrstu napada morali bi da budu ukopani hiljade metara duboko u švicarskim Alpama.

Boris je zaključio, da kada je u pitanju mogući scenario nuklearnog rata, da se "ionako ne može ništa učiniti".