"Vlade idu u sigurnu smrt; Sledi katastrofa"

Harison je došao do takvog zaključka na osnovu sopstvenog modela ekonomskog ciklusa od 18 godina. Njegove tvrdnje imaju posebnu težinu jer je bio jedan od retkih analitičara koji je na vreme predvideo poslednju finansijsku krizu i krizu nekretnina koja je počela 2008. godine.

Harison je toliko uveren u svoju sumornu prognozu da je napisao pismo Kiru Starmeru, lideru laburista i favoritu na izborima 4. jula, da bi bilo najbolje da izgubi izbore kako bi izbegao odgovornost za dolazeći kolaps.

"Ako laburisti pobede na izborima, što je sasvim izvesno, Starmerova vlada će biti kriva za ono što već znamo da će se desiti bez obzira na to koja je stranka na vlasti", rekao je Harison za švedske dnevne novine Aftonbladet.

Harison je, međutim, od Starmera dobio samo ljubaznu i opštu zahvalnost za to što mu se javio.

Teorija ciklusa

Britanski ekonomista tvrdi da je, na osnovu ekonomskih podataka od početka 19. veka do danas, došao do teorije o ciklusima od 18 godina koji se ponavljaju vekovima po celom svetu.

Harison smatra da je pogrešno koristiti zemljište i nekretnine kao primarne pokretače ekonomskog rasta. Njegova osnovna ideja je da ekonomisti pogrešno pretpostavljaju da stanje na tržištu nekretnina zavisi od uslova u ostatku privrede jer je vlasništvo ključni faktor koji oblikuje poslovni ciklus, a ne obrnuto.

Harison tvrdi da će globalne cene nekretnina, koje su, prema njegovim rečima, ključne za svaku krizu, nastaviti da rastu do 2026. godine, a zatim će se naglo srušiti.

"Tokom krize 2008. godine nacionalne vlade su ulivale novac u banke. To je pogodovalo tržištu nekretnina i ublažilo posledice kolapsa, međutim, troškove su morali da snose sami građani. Na kraju ciklusa države će biti toliko prezadužene da će im biti veoma teško da pozajmljuju novac na tržištu kako bi spasle svoje ekonomije", objasnio je Harison.

"Biće to najgora kriza u istoriji"

Harison smatra da će ekonomska kriza koja će za dve godine zadesiti svet biti najgora u istoriji jer je šteta na kraju svakog ciklusa posle Drugog svetskog rata sve veća.

Ekonomista je, inače, pažnju javnosti privukao još 2005. godine svojim predviđanjem.

"Sledeća prekretnica na tržištu nekretnina dogodiće se krajem 2007. ili početkom 2008. godine. Jedini način da se cene vrate na pristupačne nivoe jeste recesija", rekao je tada Harison.

Sadašnju situaciju pogoršavaju parlamentarni i predsednički izbori, između ostalih u Velikoj Britaniji, SAD i Francuskoj, zbog čega vladajuće stranke još više ignorišu štednju, piše Indeks.

"Dugovi će rasti kako se približavaju izbori i više obećanja, ali uskoro će nacionalne vlade shvatiti da više ne mogu da pozajmljuju onoliko koliko im je potrebno. Kako bi ispunile svoja obećanja, moraće da štampaju mnogo svežeg novca što će povećati inflaciju i ostaviti posledice po obične građane. To je neverovatno sumorna perspektiva i niko ne zna šta će se tačno dogoditi. Vlade slepo idu u sigurnu smrt. Stvari mogu krenuti naopako i na drugačiji način ako recimo Putin odluči da upotrebi nuklearno oružje", rekao je Harison.

Upozorio Blera

Harison je svojevremeno pokušao da upozori i bivšeg britanskog premijera Tonija Blera na nadolazeću krizu.

"Krajem devedesetih slao sam pisma celom Blerovom kabinetu pokušavajući da ukažem na krah. Upozorio sam ih da imaju 10 godina da zaustave rast cena nekretnina i objasnio da će posle 2007. godine doći do strašne svetske finansijske krize. Potpuno su me ignorisali i ništa nisu uradili. Došlo je do globalne krize i decenije štednje. Političari jednostavno ne žele da kažu ništa što bi moglo da zabrine vlasnike kuća", rekao je ekonomski analitičar.

Harison je inače dobar poznavalac ruske privrede i tržišta jer je posle raspada Sovjetskog Saveza godinama radio kao savetnik ruske vlade i parlamenta za poreske i tržišne reforme. Pokušao je da rusku ekonomsku politiku usmeri ka ulaganjima u škole, nauku i zdravstvo, ali je napustio Rusiju 2002. godine, kad mu je postalo jasno da ruski vlastodršci i privrednici nisu zainteresovani za ulaganje u razvoj već u nekretnine i fudbalske klubove na Zapadu.

Harison takođe veruje da će sledeća finansijska kriza biti od koristi ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

"Evropske vlade već troše ogromne sume na modernizaciju i organizovanje velikih vojnih snaga u slučaju ruskog napada na jednu od članica NATO. Zapad će to uskoro iskoristiti da promoviše svoje interese, jer se rat u Ukrajini neće završiti po njegovim željama. Naša budućnost uopšte nije svetla", zaključuje Harison.