Novi rekord: Ovo je primer uspešne energetske tranzicije

Dakle, pokrivši 50,2% proizvodnje, ova dva obnovljiva izvora dostigla su novi mesečni rekord na nacionalnom nivou.

Sunce je bilo najproduktivniji resurs u proizvodnji električne energije sa udelom od 28,95%.

Ne samo da je skoro svaki treći kilovat-čas iz španskih energetskih postrojenja potekao upravo iz solarnih elektrana, već su solarne elektrane takođe obezbedile skoro duplo više struje u poređenju sa svim ostalim fosilnim gorivima zajedno (15,5%), piše portal Klima 101.

Vetroparkovi, čiji su kapaciteti na kraju 2023. iznosili 31 gigavat i bili ekvivalentni solarnim, dali su 21,23% električne energije.

Ali uspeh Španije u dekarbonizaciji ne krije se samo u brojkama vezanim za solar i vetar…

Obnovljivi izvori, računajući i hidrocentrale i bioenergiju, proizveli su dve trećine majske struje u Španiji.

Kada tome pridodamo i nuklearne elektrane, sa 18,2% proizvedene električne energije, stižemo do toga da je 84,5% struje, koju je proizvela Španija u mesecu za nama, bilo čistog porekla, a ostatak je došao iz prljavih energenata.

Iako njen energetski miks izgleda nešto drugačije, još jedna zemlja Pirinejskog poluostrva, Portugal, takođe postiže impresivne rezultate u proizvodnji iz obnovljivih izvora: oni su u aprilu podmirili 94,9% potreba za električnom energijom, a to se nastavilo i u maju, kada je prema Emberovim podacima, 94,8% portugalske struje bilo zeleno.

Vodeći obnovljivi izvori u susednom Portugalu bili su vetroparkovi (37,85% u maju) praćeni hidrokapacitetima (28,82%). Solar i vetar takođe su, kao i u Španiji, proizveli preko polovine struje u maju, tačnije 56%.

Sa druge strane, na Balkanskom poluostrvu, situacija je potpuno suprotna: u Srbiji je tokom maja ugalj proizveo 59,39% električne energije, a za njim su sledile hidroelektrane (34,06%).