Amerika se smeši: Dolar na tronu

Dolar u azijsko-pacifičkom regionu beleži učešće od 74 odsto, a u ostatku sveta 79 odsto, pri čemu je izuzetak evropski kontinent na kojem dominira evro s udelom od 66 odsto, objavljeno je u novom broju Makroekonomskih analiza i trendova.

Autori analize "Dedolarizacija" Miladin Kovačević i Dušan Gavrilović navode da je, prema podacima Eurostata, 50 odsto ukupnog uvoza u EU fakturisano u dolarima, dok je blizu 50 odsto evropskog izvoza fakturisano u evrima.

Kovačević i Gavrilović ističu da se nafta, gas i druge berzanske robe i primarni proizvodi fakturišu upravo u dolarima. Prema njihovim rečima, poverenje u dolar kao univerzalno sredstvo plaćanja i kao "sredstvo očuvanja vrednosti", omogućava SAD da po nižim kamatnim stopama emituje državne i korporativne hartije od vrednosti i tako privlači centralne i komercijalne banke, poslovne subjekte i bogate pojedince s rezervama i viškovima novca u svoje tržište kapitala.

Za druge zemlje, kako navode, dominacija dolara nosi sa sobom brojne troškove i rizike.

"Držanje rezervi u dolarima kao i visoko učešće javnog duga denominiranog u dolarima čini zemlju podložnom uticaju promena u ekonomskoj i monetarnoj politici SAD, tj. promenama kursa dolara i kamatnih stopa Federalnih rezrevi", navode autori. Savremeni geopolitički i geostrateški potresi i promene, učestale ekonomske i finansijke krize pokrenuli su pitanje dedolarizacije, a glavni razlog je ipak jačanje Kine kao globalne političke i ekonomske sile.

Kina je od početka 2000-ih krenula u proces dedolarizacije i internacionalizacije juana kao sredstva plaćanja i držanja rezervi, pre svega, na područje Azije i Rusije, ali i na afričkom kontintentu.

Ove aktivnosti su, prema rečima autora, intenzivirane nakon izbijanja rata u Ukrajini kada su SAD i EU otpočele sankcionisanje Rusije isključivanjem iz SWIFT-a (Svetsko udruženje za međunarodne i međubankarske finansijske telekomunikacije), a zatim i zamrzavanjem ruskih deviznih rezervi u inostranstvu.

Kineska centralna banka je razvila sopstvenu digitalnu valutu i autonomni platni i klirinški sistem CIPS (Cross-Border Inter-Bank Payments System), koji njeni spoljnotrgovinski partneri mogu koristiti u transakcijama sa Kinom.

Takođe, pored bilateralnih trgovinskih aranžmana, Kina svoje investicije u inostranstvu vezuje za zajmove kineskih banaka, čime postepeno širi prisustvo juana na svetskom tržištu novca i kapitala. Američki ekonomista i stručnjak za kinesku ekonomiju Majkl Petis kaže da, ako i dođe do prekida globalne dominacije dolara, to neće biti zbog želje američkih rivala (Kine i Rusije), već zbog toga što ova hegemonija postaje sve više teret i za samu američku privredu i društvo.

Prema Petisu, koristi od globalne dominacije dolara imaju ograničene grupacije ekonomskih i političkih aktera, kao što su finansijske korporacije (Wall Street), američki Foreign Affairs i američki vojno-industrijski kompleks.

Dominacija dolara na tržištu roba i kapitala, kako navodi, imala je za posledicu sporo, ali temeljito urušavanje američke industrije, koja se selila u inostranstvo ili bivala razorena stranom konkurencijom, socijalno raslojavanje na štetu industrijskih radnika, farmera i sektora malih i srednjih preduzeća.

Kao zaključak, kako navode Kovačevič i Gavrilović, put ka potpunoj dedolarizaciji međunarodnog tržišta robe, kapitala i novca nije samo pitanje finansija i spoljne trgovine.

Za zemlje BRICS-a to je pre svega pitanje stvaranja zajedničkog tržišta, uključujući i tržišta kapitala (pod dominacijom Kine), stvaranje plodnog tla za investicije, inovacije i razvoj ljudskog kapitala, kao i prekid dominacije SAD i tzv. kolektivnog Zapada u tehnološkom razvoju, a u čemu se ogleda posebna uloga Kine.