Mađarska kupuje udeo u azerbejdžanskom gasnom polju

Kupovina akcija zaštitiće Mađarsku od velikih promena u cenama energenata, citira mađarsko ministarstvo ministra Sijarta na brifingu u Bakuu.

Mađarska i Azerbejdžan zaključili su "istorijski sporazum", zaključio je Sijarto na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ministrom inostranih poslova domaćina Azerbejdžana Džejhunom Bajramovim u Bakuu, navodi se u saopštenju mađarskog ministarstva.

Gasnim poljem Šah Deniz upravlja britanski energetski gigant BP, vlasnik najvećeg, skoro 30 odsto udela u konzorcijumu, koji uključuje i azerbejdžanska državna kompanija Južni gasni koridor i ruski Lukoil sa udelom od oko 20 odsto.

Turski Tuerkiie Petroleri je blizu sa udelom od 19 odsto, a Nico ima najmanji vlasnički udeo od 10 odsto.

Gas je otkriven u polju Šah Deniz u Kaspijskom moru 1999. godine, na dubini od 50 do 500 metara, navodi se na sajtu BP.

U prvom kvartalu ove godine polje je proizvelo sedam milijardi standardnih kubnih metara gasa i više od milion tona gasnog kondenzata.

Proizvodni kapacitet fabrike Šah Deniz trenutno iznosi oko 79,5 miliona standardnih kubnih metara gasa dnevno, odnosno približno 29 milijardi godišnje, navodi se na sajtu britanske kompanije.

Sijarto je u Bakuu istakao da Mađarska snabdevanje energijom smatra pitanjem nacionalnog suvereniteta.

Bezbedno i pristupačno snabdevanje zahteva, između ostalog, otpor "ekstremno agresivnom pritisku" Evropske unije, koja od svojih članica traži da postepeno isključuju prirodni gas iz energetskog miksa, rekao je mađarski ministar.

Ovaj "konstruisani, nerealni, ideološki" cilj ozbiljno će naštetiti konkurentnosti zemalja EU, naglasio je Sijarto, predlažući da se umesto toga modernizuje energetska infrastruktura kako bi se omogućila diversifikacija.

Mađarska ulaže velike napore da diverzifikuje svoje snabdevanje, što po njegovim rečima znači proširenje spektra resursa, a ne "zamenu postojećih resursa drugim".

Sijarto je napomenuo da je EU odbila da podrži širenje mreže u jugoistočnoj Evropi, uz obrazloženje da bi prirodni gas ionako trebalo postepeno da bude isključen iz energetskog miksa za 15 godina.

"Čak i da se to zaista dogodi, pred nama je još 14 godina", naglasio je mađarski ministar.

Mađarska energetska kompanija MOL posluje u Azerbejdžanu od 2019. godine kupovinom 9,57 odsto udela u naftnom polju Azeri-Čirag-Gunašli ("ACG") i 8,9 odsto udela u Baku-Tbilisi-Džejhan ("BTC") koji transportuje sirovu naftu do turske luke Ceihan na Sredozemnom moru.

MOL je treći najveći partner u ovoj oblasti, kojim takođe upravlja BP, navodi se na sajtu mađarske kompanije.