"Pripremite se za život u hladnoći i mraku"

Ruski vazdušni udari ozbiljno su uticali na energetsku infrastrukturu Ukrajine, što je dovelo do uništenja ili zaplene više od polovine ukrajinskih kapaciteta za proizvodnju električne energije, zajedno sa široko rasprostranjenim nestankom struje i zabrinutošću za buduće snabdevanje energijom, izvestio je danas Fajnenšel tajms.

Pre rata, Ukrajina se hvalila jednim od najvećih evropskih kapaciteta za domaću proizvodnju energije, koji je proizvodio oko 55 gigavata električne energije. Međutim, ovaj kapacitet je pao na ispod 20 gigavata  zbog ruskih napada, pri čemu su elektrane direktno gađane.

EU je izrazila uznemirenost zbog ruskog uništavanja 9,2 gigavata proizvodnje energije od marta, što je podstaklo napore za rešavanje hitnih energetskih potreba Ukrajine. Nedavni napadi usredsređeni su na elektrane i skladišta prirodnog gasa koji su kritični za potrošače u EU, što je izazvalo strah od zimske energetske bezbednosti.

Početna kampanja vazdušnog bombardovanja koju je sprovela Rusija tokom zime 2022-23. prvenstveno je bila usmerena na ukrajinsku elektrodistributivnu mrežu, za koju su zvaničnici i stručnjaci primetili da se može relativno lako popraviti.

Međutim, najnoviji napad je pomerio fokus na termo i hidroelektrane, što predstavlja značajne izazove u smislu popravke, rekonstrukcije ili zamene, kako navode zvaničnici i stručnjaci.

Dana 11. aprila, termoelektrana Tripilja, najveća ukrajinska, koja snabdeva strujom tri regiona, izgubila je 100 odsto svojih proizvodnih kapaciteta, nakon ruskog vazdušnog napada preko noći. Smešten 50 kilometara južno od Kijeva, Tripilja je snabdevala strujom i toplotom regione Kijeva, susedne Žitomir i Čerkasi. Obezbeđivao je moć 8 procenata stanovništva nacije.

Još jedan ruski napad 1. juna naneo je značajnu štetu energetskim objektima u pet regiona, rekao je ukrajinski ministar energetike Herman Haluščenko.

Dve termoelektrane su oštećene u napadu, preneo je AFP operater DTEK (najveća privatna energetska kompanija u Ukrajini). Nije precizirao gde se nalaze.

"Bila je to još jedna izuzetno teška noć za ukrajinski energetski sektor. Neprijatelj je pogodio dve naše termoelektrane. Oprema je ozbiljno oštećena", navodi se u saopštenju kompanije Telegram.

To je bio šesti veliki napad na termoelektrane DTEK od sredine marta, dodaje se.

Jedan šef inženjerske kompanije uključene u projekte rekonstrukcije u Ukrajini, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je za Kijev post da bi, ako vlada ne počne odmah da gradi nove termoelektrane, zemlja mogla da doživi masovno smrzavanje cevi za gradsko grejanje čim temperature pad u novembru.

Na pitanje o implikacijama štete, jedan zvaničnik je za FT rekao: "Trebalo bi da se pripremimo za život u hladnoći i mraku".

Oleksandar Litvinjenko, sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, rekao je za FT da je cilj Rusije da učini život Ukrajince nesposobnim za život. On je izneo planove za uspostavljanje decentralizovanog energetskog sistema koji se oslanja na otpornije mini-elektrane kako bi se ublažila ranjivost na ruske napade.

Evropske zemlje su se uključile sa 120 pošiljki kritične energetske opreme i alata za pomoć u obnavljanju i popravci ukrajinske energetske infrastrukture.

Pored povećanja uvoza električne energije iz EU i uključivanja više energetskih postrojenja na gas, ukrajinsko rukovodstvo se suočava sa neophodnošću sprovođenja daljih nepopularnih povećanja tarifa, kaže Boris Dodonov, šef studija energetike i klime na Kijevskoj školi ekonomije, kao citira FT. Dodonov je upozorio da ako se ne preduzmu mere, "prema našem modeliranju, stanovništvo će verovatno imati samo dva do četiri sata struje dnevno u januaru".

Da bi finansirale rekonstrukciju, ukrajinske vlasti su udvostručile cene energije počevši od juna, iako one još uvek ne dostižu tržišne cene.

Litvinjenko je pomenuo napore Ukrajine da poveća usvajanje zelene tehnologije kao što su solarni paneli i vetroturbine, što je ključno za buduću energetsku bezbednost. Međutim, on je priznao izazov obezbeđivanja stranih investicija s obzirom na profil rizika zemlje.