EU želi da države zajednički nabavljaju i proizvode oružje. Može li da uspe?

EU želi da zemlje-članice češće nabavljaju oružje zajedno i da ga češće kupuju u EU. Da li će uspeti?

Evropska unija želi da izvuče pouke iz ruskog agresorskog rata u Ukrajini. Ovog utorka (5. mart) je, kako sama navodi, po prvi put predstavila strategiju za industriju oružja. Cilj je da se zamene programi pokrenuti ad hok nakon početka invazije i da se industrija oružja u EU dugoročno oblikuje.

Suzbijanje fragmentacije

U Briselu je rečeno, da je strategija naoružanja EU posebno neophodna radi suzbijanja fragmentacije unutar te oblasti. Fragmentacija znači da svih 27 država-članica EU samostalno opremaju svoje vojske oružjem koje često nije kompatibilno i pre svega ne udružuje svoju kolektivnu kupovnu moć.

Pored toga, fragmentacija dovodi do toga da nema konkurencije između proizvođača oružja, objasnila je potpredsednica Evropske komisije Margrete Vestager u Briselu. „To dovodi do ogromne neefikasnosti i neefikasnog korišćenja novca poreskih obveznika. Osim toga, države-članice troše novac na mnogo različitih vrsta opreme“, naglasila je Vestager na konferenciji za novinare. Ponekad, kaže, postoji i do pet vrsta jednog istog oružja.

Nova strategija ima za cilj da garantuje da industrija naoružanja u EU može brže, bolje i zajednički da proizvodi, naglasio je Tijeri Breton, komesar EU zadužen za unutrašnje tržište. U tom cilju, Evropska komisija predlaže niz mera.

Zajednička nabavka trebalo bi da postane norma

Centralni predlog je da zajednička nabavka oružja ubuduće bude pravilo. U tu svrhu biće formirano novo telo koje će činiti Komisija, visoki predstavnik, šef Evropske odbrambene agencije i države-članice. Zadatak tog novog tela će biti utvrđivanje potreba država-članica prilikom kupovine naoružanja i omogućavanje koordinacije.

U saradnji oko oružja takođe bi trebalo da postoje zajednička pravila za nabavke, poreske podsticaje i fondovi EU. Evropska komisija za industriju oružja obećava ukupno milijardu i po evra za period od 2025. do 2027. Osim toga, pominje se i mogućnost korišćenja profita od ruskog novca koji se nalazi u EU. Kao pokazatelj uspeha, Komisija EU utvrđuje da bi do 2030. najmanje 40 odsto oružja i opreme trebalo da se nabavi zajednički.

Dik Zandi, s holandskom instituta „Clingendael“, smatra da je ta suma prilično ambiciozna, posebno imajući u vidu brojke iz poslednjih godina. Na primer, 2021. zemlje-članice EU zajedno su kupovale oko 18 odsto oružja, a još 2007. su postavile cilj od 35 odsto.

Kupovati više oružja proizvedenog u EU

Reč je i o količini naoružanja koje članice kupuju van EU. Prema rečima potpredsednice Margrete Vestager, zemlje-članice EU su od početka ruskog agresorskog rata u Ukrajini, do juna 2023, na naoružanje potrošile više od 100 milijardi evra. Skoro 80 odsto toga potrošeno je van EU, a 60 odsto je otišlo proizvođačima u SAD. Najmanje 50 odsto novca država-članica koji se troši na oružje trebalo bi do 2030. da bude potrošeno unutar Unije, a do 2035. to bi trebalo da bude 60 odsto.

Evropskoj komisiji je pritom takođe važna i veća nezavisnost u snabdevanju oružjem. „Bez obzira na izbornu dinamiku u SAD, moramo da preuzmemo više odgovornosti za sopstvenu bezbednost“, rekla je Margret Vestager, govoreći o mogućoj izbornoj pobedi Donalda Trampa u novembru. Istovremeno, dodaje, imamo obaveze i prema NATO.

Malo je verovatno da ovi postavljeni ciljevi neće biti kontroverzni među državama-članicama. Pija Furhop, iz berlinske Fondacije za nauku i politiku, istakla je u intervjuu za DW da mnoge istočnoevropske države, ali i Nemačka i Italija, tradicionalno imaju bliske odnose sa SAD kada se radi o naoružanju. Pored tabora skeptika, svakako postoje i države koje će se zalagati za kredibilne alternative na sopstvenom tržištu, naglasila je Furhop.

Koliko je strategija obećavajuća?

U svakom slučaju, industrija naoružanja EU pozdravlja plan Evropske komisije. „U potpunosti podržavamo cilj Komisije da poboljša odbrambenu spremnost EU i pozdravljamo fokus strategije na podršku odbrambenoj industriji EU“, rekao je Jan Pije, generalni sekretar udruženja „Aerospace, Security and Defence Industries Association of Europe“. Međutim, kako dodaje, uspeh strategije zavisi od država-članica.

One moraju ne samo da glasaju za zakon, već i da ga kasnije sprovedu u život. Od njihove volje – a država članica imaju prerogativ u oblasti odbrane – zavisi da li su spremne da se dogovore o zajedničkim standardima čak i o jednom uređaju, a ne o pet različitih, objašnjava Fuhrhop.

Dik Zandi očekuje da će strategija biti dobro prihvaćena od strane država-članica, jer su bile unapred uključene u njenu izradu. Pa ipak, moglo bi da potraje dok zakon zaista ne bude usvojen.