Prevara poznate naftne kompanije: Oštećeni milioni ljudi

Procenjuje se da je tako taj naftni div, putem svojih postrojenja za hvatanje ugljenika, spornim ugovorom s vlastima sebi doneo preko 135 miliona evra.

Valja znati kako su ugljeni krediti overeni dokument koji pokazuje da je projekat ili kompanija izbegla emisiju, ili uklonila barem tonu ugljen-dioksida iz atmosfere.

Ugljeni krediti tada mogu da prodaju brokerima ili krajnjim potrošačima koji žele nadoknaditi svoje emisije ugljenika. Krediti su obično ekvivalentni jednoj toni.

Kada se neko prijavi u tu šemu, mora da napravi projekat koji ima za cilj da smanji emisiju gasova staklene bašte, zatim da pozovu odgovornog za verifikaciju kredita i proračuna smanjenja emisije.

Tada se može dobiti kredit koji se, zatim, može prodati dalje. Kompanija koja je kupila kredit na papiru smanjuje svoju emisiju gasova staklene bašte za onoliko koliko je navedeno u kreditu koji je kupila.

Ali, takva praksa nalazi na brojne kritike i otkriva se sve više neregularnosti.

Ovoga puta u sklopu sheme subvencija za podsticanje industrije, vlada kanadske provincije Alberte dopustila je Shellu registraciju i prodaju 5,7 miliona ugljienih kredita koji nisu imali ekvivalentna smanjenja ugljenika, i to korporacijama Chevron, Canadian Natural Resources, ConocoPhillips, Imperial Oil i Suncor En.

Kredit je obično jednak jednoj toni, ali ugovorom iz 2008, nakon uspešnog lobiranja, Shellu je dozvoljeno da prodaje dva kredita za jednu tonu emisija koju su eliminisali.

Keith Stewart, viši energetski strateg Greenpeace Kanade, a koji je sudelovao pri prikupljanju podataka, oštro je kritikovao ove "fantomske kredite" koji, kako smatra, samo ubrzavaju klimatske promene. Greenpeace je ceo proces opisao kao kriminalan.

Iz Shella su tek poručili kako je hvatanje ugljenika odigralo "važnu ulogu u pomaganju dekarbonizaciji industrije i sektora u kojima emisije ne mogu da se izbegnu", te da konačna realizacija njegovog potencijala "zahteva hitno stvaranje tržišnih podsticaja".

Inače, kanadska provincija Alberta dom je danas jednog od najvećih i najintenzivnijih nalazišta nafte na svetu, čija proizvodnja je poslednjih godina procvetala, a što istovremeno usporava plan Kanade da smanji štetne emisije.

Premda je Kanada među najizdašnijim državama kada je reč o podsticaju za hvatanje i skladištenje ugljenika, industrija muči muke da plan oko ugljenih kredita postane ekonomski isplativ.

U Shellu dotle razmišljaju o ulaganju u izgradnju drugog postrojenja za hvatanje ugljenika u Alberti, a Međunarodna agencija za energiju istovremeno upozorava da će biti potrebna "nezamisliva" količina hvatanja i skladištenja ugljenika kako bi se proizvodnja nafte i plina održala na postojećim stopama ako se namerava smanjenje emisije gasova staklene bašte.

Ovo nikako nije prvi put da se događaju malverzacije oko ugljenih kredita. Primera radi, američka kompanija Verra, jednom vodeća u izdavanju karbonskih kredita, odobrila je ukupne karbonske kredite u vrednosti 94,5 miliona tona, dok je utvrđeno kako je vrednost uklonjenih emisija iznosila 5,5 tona.