Bafet: Pustili smo duha iz boce, a posledice bi mogle biti katastrofalne

Voren Bafet će prvi priznati da ne zna mnogo toga o veštačkoj inteligenciji i to je u skladu s njegovom dugovečnom filozofijom da se drži podalje tehnologije koju ne shvata i nikad ne ulaže u nešto što ne razume. Međutim, na godišnjoj skupštini njegove kompanije Berkshire Hathaway nije mogao da izbegne upite o veštačkoj inteligenciji.

Bafet je odgovorio na nekoliko pitanja o AI-ju te je rekao da je tehnologija poput duha u boci jer kad ga jednom pustite napolje, može imati neugodne efekte. Ono što ga najviše brine je mogućnost golemih prevara od strane AI koje mogu ugroziti otkrića kao što je nuklearno oružje imalo neželjene učinke i ugrozilo opstanak čovečanstvu.

Usto, Bafet smatra da niko ne zna odgovor na još jedno pitanje, a to je ono o uticaju AI na svet, odnosno kako će ona promeniti živote pojedinaca svaki dan. Prema Bafetu, to pitanje već vekovima muči najbolje ekonomiste.

“Veštačka inteligencija nam može omogućiti velike količine slobodnog vremena”, dodao je Bafett. “E sad, šta će svet sa svim tim slobodnim vremenom je drukčije pitanje. Znam da mnogo osoba na putu na posao žudi za slobodnim vremenom, a meni se sviđa mogućnost postojanja više problema za rešavanje”, rekao je Bafet koji je poznat po tome što je decenijama nasmejan dolazio u svoju kancelariju u Omahi.

Bafet je naveo primer Džona Majnarda Kejnsa, jednog od najvažnijih ekonomskih mislilaca savremenog doba, koji je ispravno predvideo da će proizvodnja po glavi stanovnika eksponencijalno rasti, ali nije uspio predvideti što ćemo učiniti s većom produktivnošću.

Kejns se inače smatra ocem makroekonomije koji je podržavao vladine intervencije kroz socijalne programe zapošljavanja tokom Velike depresije i autor je knjige Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca koju Bafet svima toplo preporučuje za čitanje.

Produktivnost snažno raste unazad nekoliko poslednjih tromesečja. Prema podacima, nakon snažnog rasta produktivnosti tokom pandemije bolesti COVID-19 usledila je blaga kriza, ali u poslednja četiri tromesečja produktivnost ponovno raste stopom od otprilike 3 % godišnje. Ne zna se tačan razlog tome, ali veruje se da je za to odgovorna AI, pa čak i politika vraćanja zaposlenih u ofise.

Ekonomski istraživači takođe navode da ne treba pridavati prevelik značaj kratkoročnom porastu produktivnosti jer državne podatke tek treba revidirati, a katkad su potrebne godine da se tačno odredi što je uticalo na porast produktivnosti.

Ono što se zna sa sigurnošću je da će AI biti glavni pokretač povećanja radne produktivnosti. Štaviše, prema rečima potpredsednika IBM-a Garija Kohna, “svaka firma razmatra AI i načine kako bi im mogla pomoći”.

Većina firmi tek određuje budžete koje su da potroše u AI i razvijanje strategija kako će AI pomoći klijentima i zaposlenima.

Nagli porast produktivnosti je vrlo redak, štaviše, reč je o zbivanju koje povremeno pogodi neki naraštaj (poslednji je trajao od sredine do kraja ’90-ih prošloga veka, a završio je krahom dot.com kompnija). Problem tehnološkog napretka koji smanjuje količinu dostupnih poslova sve je veći problem, i od pojave ChatGPT-a krajem 2022. provedena i objavljena su brojna istraživanja o tome kako će AI uticati na radna mesta.

Firme vole da ističu kako AI nije tu da zameni poslove, ali omogućiće zaposlenima da se prekvalifikuju na bolja radna mesta, a neželjene poslove će prebaciti na mašine. No, oko 37 % poslovnih čelnika je u jednom istraživanju navelo kako je tehnologija zamenila radnike prošle godine, a 44 % ih napominje da će ove godine uslediti još mnogo otkaza zbog napretka u veštačkoj inteligenciji. Međutim, istorijski tehnološki napreci, npr. rast industrijalizacije, potvrđeno nisu okončali mnoga radna mesta kao što su to stručnjaci upozoravali.

Zbog potencijalnog manjka radnih mjesta zbog AI, neki stručnjaci, ali i milijarderi i političari navode potrebu za uvođenjem univerzalnog osnovnog dohotka (UOD) kako bi se održala ekonomija. Neki od milijardera koji razmatraju tu zamisao su Ilon Mask, Mark Zakerberg i Sem Altman.

Uglavnom, prema Buffetu firme koje zavise od ljudskih radnika, npr. Berkshire Hathaway, moraju početi da traže ravnotežu između načina kako da ih tehnologija učini efikasnijim bez da ugrožava zaposlene.

S obzirom da je reč o “Proroku iz Omahe”, verovatno će mnoge druge firme i korporacije učiniti baš to.