Nemačka ima problem

Ministar rada Hubertus Hajl rekao je da je zabrinut da će do 2035. Nemačkoj nedostajati do sedam miliona radnika svih kvalifikacija.

U Nemačkoj radi 11,5 miliona ljudi sa migracionim poreklom, od kojih skoro polovina ima i nemački pasoš. Osim toga, pola miliona ljudi migrantskog porekla je na školovanju.

Podaci nemačkog saveznog zavoda za zapošljavanje pokazuju da u građevinarstvu i oblasti higijene i održavanje čistoće oko 30 odsto zaposlenih imaju strani pasoš. U mnogim akademskim profesijama udeo stranih radnika je već veoma visok, a oko 14 odsto lekara nema nemačko državljanstvo.

''Potrebna nam je migracija", kaže stručnjak za tržište rada Herbert Briker sa Instituta za tržište rada i profesionalna istraživanja. On smatra da čak i dolazak ljudi sa niskim kvalifikacijama može biti ekonomski isplativ. Pojedinačno, takvi mirgranti su neto primaoci državnih davanja jer ne zarađuju dovoljnu penziju i u starosti zavise od socijalnih davanja, ali je njihov rad važan za uspeh nemačkih firmi.

Studije pokazuju da se povećava izvoz u zemlje porekla migranata, kao i transfer znanja i inovacije takođe idu ruku pod ruku sa migracijom. Prema studiji Nemačkog ekonomskog instituta 13 odsto svih patenata u Nemačkoj su prijavili pronalazači stranog porekla. U informaciono-komunikacionim tehnologijama stranci čine 23 odsto zaposlenih. Naučne studije pokazuju da migranti u proseku zarađuju manje od Nemaca i da imaju veći rizik da budu privremeno nezaposleni i da kao rezultat toga, u proseku imaju manje penzije.

"Glavni problem nije migracija, već prevelike beneficije za osobe sa niskim primanjima i nezaposlene", tvrdi stručnjak za penzije Bernd Rafelhušen sa Univerziteta u Frajburgu Kako kaže, budući da su migranti u proseku manje kvalifikovani, oni pogoršavaju ovaj problem, zbog čega je ekonomski bilans migracije negativan.

Rafelhušen pritom jasno stavlja do znanja da ne zagovara smanjenje migracije, jer kako tvrdi, Nemačka nema izbor zbog pada nataliteta u poslednjih 40 godina. On zagovara dovođenje mladih i obrazovanih stranaca u zemlju.

Prema studiji Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, više od 35 odsto imigranata u 2020. bilo je niskokvalifikovano, dok je udeo visokokvalifikovanih ljudi bio manji od 30 procenata i samim tim ispod proseka EU.