Ukrajina za vojsku potrošila 91 odsto od onoga što je izdvojila Rusija

Najviše milijardi dolara su na vojsku potrošile Sjedinjene Američke Države (916), Kina (296), Rusija (109), Indija (83,6), Saudijska Arabija (75,8), Velika Britanija (74,9), Nemačka (66,8), Ukrajina (64,8), Francuska (61,3) i Japana (50,2).

Kako se navodi to je najviši međugodišnji porast globalne potrošnje na odbranu od 2009. godine, a istraživač u SIPRI Nan Tian ocenio je taj "porast bez presedana kao direktan odgovor na globalno pogoršanje mira i bezbednosti". On je dodao da "države prioritizuju vojnu snagu", ali da time rizikuju da izazovu "spiralu akcije i reakcije" i trošenju na odbranu.

Ukrajina je, sa svojom potrošnjom i 35 milijardi pomoći koju je dobila za odbranu, potrošila 91 odsto od ukupnog trošenja Rusije. NATO savez je 2023. godine potrošio 1.341 milijardu dolara na odbranu, što je 55 odsto globalne potrošnje. Od ukupne potrošnje NATO, SAD su izdvojile 68 odsto, evropske države 28 odsto, što je njihovo najviše izdvajanje u poslednjih deset godina, a preostalih četiri odsto su izdvojile Kanada i Turska.

"Za evropske države NATO, poslednje dve godine rata u Ukrajini su iz korena promenile pogled na bezbednost", rekao je istraživač u SIPRI Lorenco Skarakato. To se ogleda i u tome što je 11 članica NATO dostiže cilj za izdvajanje dva odsto BDP na odbranu, dok je 2014. to bio slučaj za 7 država.

Budžet Kine za odbranu je porastao za šest odsto u odnosu na 2022. godinu, što je, prema analizi SIPRI, navelo i njene susedne države da izdvajaju više. Tako su Tajvan i Japan izdvojili 11 odsto više za vojsku nego 2022. godine.

Najviše izdvajanje u poslednjih 10 godina se desilo i u regionu Bliskog istoka, sa rastom od devet odsto, na 200 milijardi. Potrošnja Izraela na vojsku je porasla za 24 odsto, na 27,5 milijardi. Potrošnja u Centralnoj Americi i na Karibima je 2023. godine bila 54 odsto viša nego 2014. godine, a iz SIPRI navode da je glavni uzrok za to povećano izdvajanje za vojsku borba protiv organizovanog kriminala. Najviši porast na svetu imala je Demokratska republika Kongo sa 105 odsto, a posle nje je imao Sudan sa porastom od 78 odsto.