Futurolog predviđa: Fizički novac nestaje, nove banke će profitirati

Cilj svake organizacije je istaknuti se i prilagoditi dinamičnom tržištu koje se uplivom veštačke inteligencije (AI) u proteklih nekoliko godina značajno izmenilo.

O tome kako tehnološke inovacije oblikuju organizacije na poslovnoj konferenciji Future Tense 15. maja u Zagrebu govoriće futurolog Lase Jonason, stručnjak za tehnološke transformacije i direktor na Copenhagen Institute for Futures Studies.

S više od dve decenije iskustva u velikim korporacijama, Jonason je kao stariji futurolog na Institutu stekao duboko razumevanje kako tehnološke inovacije oblikuju organizacije. Prema njemu, uspešne organizacije karakteriše njihova veština, ne samo usvajanja AI, već i primena alata za promišljanje o budućnosti.

"Tehnologija je alat za digitalnu transformaciju, ali upravljanje promenama je nacrt. Ono što pretvara digitalnu promenu u digitalni uspeh leži u razumevanju ljudskog elementa – kulture, strahova, nadanja", smatra Jonason.

Radikalne promene

Maskov Neuralink nedavno je ugradio bežični čip u mozak Nolandu Arbaugu, 29-godišnjaku koji je ostao paralizovan nakon saobraćajne nesreće, a koji sada, zahvaljujući tehnologiji, vlastitim umom može da pomera kursor miša i tako odigra partiju šaha. Hoćemo li u budućnosti u trgovinama i bankama plaćati treptajem oka, pitali smo futurologa.

"Već koristimo prepoznavanje lica za otključavanje telefona, a zenica je dobro prilagođena za jedinstvenu identifikaciju, pa tehnologija koja bi to omogućila već postoji, no moguće su i druge metode osiguranja jednostavnog korisničkog iskustva jer ne možemo dopustiti da plaćanja prođu bez našeg pristanka. Mislim da postoji mnogo sigurnosnih problema u smislu da samo trepnete okom i obavite plaćanje. Kada razmišljam o Neuralinku, definitivno razmišljam o čitanju misli kako bismo efikasnije komunicirali, pogotovo ljudi s različitim poteškoćama koji ne mogu da se izražavaju", objasnio je Jonason.

U nordijskim zemljama, kaže Jonason za Poslovni dnevnik, čini se da su kovanice i novčanice već nestale. "Verujem da je samo pitanje vremena kada će se troškovi održavanja trenutnog sistema s fizičkim valutama oceniti kao previsoki u poređenju s njihovom ograničenom upotrebom. U severnim zemljama niste često u dodiru s fizičkim novcem, pa bi neki mogli tvrditi da je već nestao, no druge zemlje mnogo zaostaju, pa će za to trebati još neko vreme, no nisam u poziciji da dajem predviđanja o tome”, istakao je Jonason.

Opšta digitalna transformacija pred banke stavlja nove izazove, dodao je.

"Rizik gubitka direktnog kontakta s korisnicima nešto je o čemu bih se brinuo da sam deo finansijskih institucija. No, banke će ipak moći da odgovore na to – ali moraju da razumeju rizik i načine na koje drugi učesnici mogu da posreduju u njihovim poslovnim modelima.

Digitalne valute banke bi mogle učiniti irelevantnim. Poslednjih godina pokazalo se da je vrlo teško stvoriti poverenje unutar raznolikih decentralizovanih poslovnih modela. "Važan element je krhkost modela upravljanja koji povezuje decentralizirane sisteme sa 'stvarnim svijetom', gde smo videli da su ljudi počinili prevare”, pojasnio je Jonason.

Ipak, mnoge su banke već potpuno digitalne.

"Taj će se razvoj prema digitalizaciji verovatno nastaviti. No, danas još postoje koristi povezane s fizičkom prisutnošću, pa bismo mogli videti da banke razvijaju poslovne modele kako bi se povezale s lokalnim zajednicama izvan radnog vremena. Ako se to dogodi, takve nove banke mogle bi snažno profitirati od fizičke prisutnosti”, tumači futurolog.

Komentarisao je i strah da bi digitalni novac mogao biti hakovan.

“Hakovanje bankarskog sistema je očito rizik, ali takođe je i nešto u što su uložene ogromne količine novca da se to spreči. Kada govorimo o kriptovalutama, tu takođe postoje rizici, no možemo raspravljati o sistemu bitcoina koji je na tržištu od 2008. godine i koji se stvarno pokazao vrlo teškim za hakovanje”, istakao je Danac.

Preterani strah

Bojazni da će AI oduzimati radna mesta smatra preteranim.

"Emocije treba koristiti proaktivno. AI dovodi do strukturnih promena pa vrlo često kažem da vaš posao neće zameniti AI, ali će ga zameniti neko ko je jako dobar u AI-ju. Prva stvar na koju bismo trebalo da se usredsredimo je kako možemo da naučimo uz AI da bolje obavljamo svoj posao. Mislim da su banke proteklih godina stvarno digitalizirale puno postojećih poslova i da su mnogi zbog toga ostali bez posla, ali istovremeno su uposlili one s novom svešću”, ističe Jonason.

Pre nego što AI "preuzme svet", postoji drugi rizici o kojima trebamo brinuti, dodao je futurolog. “Najpre, kako veštačka inteligencija zapravo može da odvrati našu pažnju od nas samih. Vidimo da i deca i odrasli mnogo koriste društvene mreže i iznenada menjaju ponašanje. Ti su nam rizici mnogo bliži, trebalo bi da ih imamo na umu”.

Paradoksalno, AI bi nam mogao pomoći da više "postanemo ljudi" i posvetimo se sebi, smatra.

“Veštačka inteligencija može da preuzme administrativne zadatke koji su nama često dosadni kako bismo se mogli usredsrediti na druge stvari. Istorijski gledano, automatizacija zapravo nije dovela do mnogo dodatnog slobodnog vremena, već do toga da sve radimo detaljnije i razmišljamo o uslugama na nove načine. Ipak, postoje potencijalni pozitivni ishodi upotrebe veštačke inteligencije. Mogli bismo je koristiti da postanemo slobodniji i provodimo više vremena uživajući, što je pozitivan scenario”, zaključio je danski futurolog, jedan od predavača na poslovnoj konferenciji Future Tense 15. maja u Zagrebu.