Na nišanu su: Jedna greška i...

Od uvođenja dva zakona kojima se reguliše rad velikih tehnoloških kompanija i onlajn platformi u EU - Akta o digitalnim tržištima (DMA) i Akta o digitalnim uslugama (DSA), Evropska komisija vršila je pritisak na kompanije obuhvaćene ovim pravilnicima kako bi osigurala sprovođenje digitalnih zakona.

Evropska komisija identifikovala je niz zabrinutosti, od kojih su neke povezane sa negativnim efektima na konkurenciju na digitalnim tržištima, što je regulisano DMA, a druge sa negativnim efektima na iskustvo korisnika na digitalnim uslugama i platformama, u skladu sa DSA.

Akt o digitalnim uslugama (DSA) je zakon o moderaciji sadržaja kojim se primoravaju velike tehnologije da učine više u borbi protiv nelegalnog i štetnog sadržaja, kao i lažnog onlajn materijala.

Akt o digitalnim tržištima (DMA) dizajniran je da ograniči tržišnu dominaciju velikih tehnologija tako što reguliše ponašanje kompanija koje EK smatra "gejtkiperima" (gatekeeper) u digitalnoj ekonomiji. Gejtkiper je kompanija koja ima moćnu, ukorenjenu poziciju u digitalnoj ekonomiji EU i deluje kao posrednik između mnogih korisnika i preduzeća.

Komisija je, u skladu sa DMA, odredila šest "gejtkipera": Alfabet/Gugl, Amazon, Epl, vlasnik Tiktok BajtDens, Meta i Majkrosoft, a krajem marta  pokrenula je istrage protiv Epla, Guglove matične kompanije Alfabeta i Mete (Fejsbuka) zbog sumnje da ne poštuju pravila prema DMA.

EK smatra da Epl i Alfabet/Gugl nisu preduzeli efikasne mere kako bi omogućili programerima mobilnih aplikacija da slobodno komuniciraju sa klijentima da bi im pružili ponude izvan prodavnica aplikacija ove dve kompanije (App Store i Google Igrajte) bez plaćanja naknade.

Komisija sumnja i da Alfabet/Gugl favorizuje u odnosu na rivale sopstvene usluge za kupovinu proizvoda onlajn, rezervisanje letova ili hotela (Google Shopping, Google Flights ili Google Hotels) tokom pretraga.

Štaviše, Meta je predmet istrage zbog svoje nedavno uvedene politike traženja od korisnika da biraju između plaćanja za korišćenje njegovih usluga i pristanka da se njihovi lični podaci dele među uslugama koje pružaju kompanije kao što su Fejsbuk i Instragram za korišćenje prilikom ciljanog oglašavanja.

Paralelno sa istragama otvorenim u okviru DMA, Komisija je najavila pokretanje "istražnih inicijativa" kako bi se proverilo da li Amazon favorizuje svoje proizvode u Amazon Store-u i, na Eplu, da li je Eplova nova struktura cena u skladu sa DMA.

Evropska komisija namerava da zaključi istrage o Eplu, Alfabetu/Guglu i Meti, koje se sprovode prema DMA, u roku od 12 meseci.     

Ukoliko se nakon završetka istrage potvrde sumnje, Brisel će kompanijama objasniti koje mere moraju da preduzmu ili koje će usvojiti EK, što bi moglo da dovede do kazne od deset odsto njihovog svetskog prometa ili 20 odsto ako više puta krše propise.

EU je prošlog meseca, prema Aktu o digitalnim uslugama, zatražila više informacija od TikToka, Fejsbuka, Instagrama, Iksa, Gugla, Jutjuba, Snepčata i Binga o tome koje mere preduzimaju da bi se uhvatili u koštac sa rizicima veštačke inteligencije, uključujući dipfejkovima (sintetičkim medijima u kojima je osoba na slici ili video snimku zamenjena nečijim likom).

Poziv kompanijama da preduzmu mere protiv rizika povezanih sa veštačkom inteligencijom deo je niza smernica koje je EK objavila u skladu sa zakonom o sadržaju za digitalne gigante kako bi se pozabavili rizicima po izbore, uključujući dezinformacije.     

Komisija je pokrenula niz mera za suzbijanje velikih tehnologija, posebno u vezi sa moderacijom sadržaja.

Brisel posebno strahuje od onoga što vidi kao "uticaj ruske manipulacije i dezinformacija" na evropske izbore koji se održavaju u 27 država članica bloka od 6. do 9. juna.

Tehnološki titani su godinama vršili samoregulisanje prema kodeksima prakse o dezinformacijama, ali sada moraju da poštuju pravila EU ili rizikuju novčane kazne do šest odsto globalnog prometa platforme.