Zelenski nasamario Trampa: Amerika ne zna šta potpisuje?

Tramp može na kraju dobiti manje nego što očekuje, prenosi Politico. 

Procene rudnog bogatstva Ukrajine su zasnovane na zastarelim sovjetskim istraživanjima koja nisu uzimala u obzir profitabilnost ili troškove eksploatacije. Najnoviji nacrt sporazuma, na koji se poziva ukrajinski list Ekonomska pravda, predviđa da Kijev 50 odsto prihoda svojih državnih prirodnih resursa dodeli fondu koji bi investirao u Ukrajini. 

SAD ne bi dale nikakve bezbednosne garancije zauzvrat. Ali, na papiru, Amerikanci bi mogli da ostvare značajan profit od ovog posla. 

• Zelenski odbio Trampa

Prema ukrajinskom Ministarstvu prirodnih resursa i životne sredine, ukrajinsko zemljište sadrži oko pet odsto kritičnih svetskih sirovina, uključujući grafit, litijum, titanijum, berilijum i uranijum. Ovi resursi su ključni za proizvodnju baterija, radarskih sistema i oklopa, što ih čini neophodnim za odbrambenu i tehnološku industriju, i mogli bi smanjiti američku zavisnost od kineskih minerala.

Nepoznata vrednost nalazišta 

Međutim, pravo bogatstvo rudnog bogatstva Ukrajine i dalje ostaje nepoznato. Iako Ukrajina izveštava o više od 20.000 istraženih mineralnih nalazišta i lokacija, samo oko 8.000 je ocenjeno kao profitabilno. Od toga, manje od polovine je eksploatisano pre nego što je Rusija započela invaziju na Ukrajinu pre tri godine.

• Ukrajina pristala na sporazum
• Ukrajina pristala na Trampove uslove: Zelenski ide u Belu kuću da potpiše?
• Objavljeni podaci: EU više daje Rusiji nego Ukrajini

Vrednost ovih lokacija zasniva se uglavnom na sovjetskim istraživanjima sprovedenim između 1960-ih i 1980-ih. Podaci su često nepotpuni, razbacani po zemlji i još uvek se digitalizuju. Mnogi su i dalje nedostupni otkako je predsednik Vladimir Zelenski uveo vanredno stanje. 

Čak i ako buduća istraživanja potvrde postojanje vrednih mineralnih nalazišta, njihova eksploatacija bi zahtevala višegodišnji rad i ogromna finansijska ulaganja. 

Ukrajinski geološki institut (UGS) procenjuje da bi troškovi eksploatacije deset najvećih poznatih rudarskih nalazišta u zemlji iznosili 15 milijardi dolara, uključujući izgradnju rudnika, kamenoloma i oko 20 novih pogona za preradu.

Jedno od ovih ležišta je Novopoltavsko ležište, koje UGS opisuje kao jedno od najvećih nalazišta retkih zemljanih elemenata na svetu. Njegov razvoj zahtevao bi ulaganje od oko 300 miliona dolara. 

UGS ga takođe karakteriše kao relativno teško pristupačan zbog rizika od poplava i klizišta. 

Novopoltavsko ležište, otkriveno 1970. godine, istraženo je tokom 1980-ih, ali nikakvi razvojni radovi nisu preduzeti od 1991. To je jedno od šest poznatih ukrajinskih nalazišta retkozemnih elemenata, grupe od 17 minerala koji se koriste u proizvodnji projektila, lasera, računara, televizora, pametnih telefona i vetroturbina.

Teško iskoristivi elementi

Iako retki zemni elementi zapravo i nisu tako retki, njihova ekstrakcija i prerada su izuzetno skupi jer se nalaze pomešani sa drugim mineralima u različitim koncentracijama.

Prema Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS), Kina, koja prerađuje skoro 90 odsto svetskih elemenata retkih zemalja, ima skoro monopol na ovu fazu lanca snabdevanja. 

Većina velikih proizvođača, uključujući SAD, nemaju potrebnu tehnologiju ili infrastrukturu za preradu ovih minerala, što ih primorava da se oslanjaju na Peking.

• Tramp: Gotovo je
• Tramp sprema "zlatne karte" za strance: Cena? Sitnica

Razvoj infrastrukture za preradu retkih zemalja u Ukrajini, čak i uz ulaganja SAD, trajao bi godinama i verovatno bi bio manje efikasan od slanja minerala u Kinu na preradu. 

Pored toga, potrebne su još milijarde dolara za deminiranje i uklanjanje eksplozivnih naprava, što bi moglo potrajati više od jedne decenije, i obnovu ključne infrastrukture potrebne za rudarski sektor, uključujući puteve i elektrane. 

Prema poslednjoj proceni ukrajinske vlade, Svetske banke i Evropske komisije, cena obnove Ukrajine je 524 milijarde dolara u narednih deset godina, otprilike iznos koji je Tramp tražio kao kompenzaciju za američku pomoć Kijevu u odbrani od ruske agresije.

Stvarni nivo američke pomoći od početka rata je bliži 120 milijardi dolara. 

"Zbog tehničkih izazova i visokih troškova, ukrajinska nalazišta retkih zemalja možda neće biti isplativa za eksploataciju", zaključuje kompanija za analizu tržišta S&P Global.

Nedostižno bogatstvo 

Još jedna prepreka između Trampa i rudnog bogatstva Ukrajine je to što se nekoliko perspektivnih nalazišta nalazi na teritoriji koju je okupirala Rusija. 

Dva najveća poznata nalazišta retkih zemljanih elemenata, Azov i Mazuriv, nalaze se u Donjeckoj oblasti koju su okupirali Rusi. 

Lokalitet Novopoltava nalazi se u Zaporožju, koje je pod stalnom pretnjom ruskih napada. 

Neka od najperspektivnijih nalazišta litijuma u ​​različitim fazama razvoja, kao što su Ševčenkovska nalazišta u Donjeckoj oblasti i blok Kruta Balka u Zaporožju, takođe su na prvim linijama fronta.

• Amerikanci ovo nikad neće oprostiti Trampu?
• SAD uvele sankcije
• Iznenađenje: Amerika ukinula suspenziju Kini

Zamenica ukrajinskog premijera Julija Sviridenko, glavni pregovarač za ovaj mineralni sporazum, izjavila je da je Rusija zaplenila kritične mineralne i gasne resurse u vrednosti od 350 milijardi dolara. 

Druge procene sugerišu da vrednost izgubljenih resursa dostiže trilione dolara. 

Tramp bi mogao da poveća podršku Ukrajini i pomogne joj da vrati okupirane teritorije, ili da prihvati ponudu ruskog predsednika Vladimira Putina da kupuje minerale od Rusije, uključujući i one sa teritorija pod okupacijom Ukrajine. 

Za američkog predsednika ovo bi mogao biti posao veka, ili bi mogao da mu ostavi rudnike koji prave gubitke u koje nijedna američka kompanija neće želeti da investira.