Cela Evropa se sprema

"Rat više nije koncept iz prošlosti, on je stvaran", upozorio je prošle nedelje poljski premijer Donald Tusk u intervjuu za evropske medije i dodao da "najviše zabrinjava to što je svaki scenario moguć".

Premijer Poljske, zemlje koja je nedavno otkrila da je ruska raketa prekršila njen vazdušni prostor na 39 sekundi, dodao je da je potrebno naviknuti se na "činjenicu da je počela nova era: predratna era".

Predsednici Letonije i Estonije Edgars Rinkevičs i Alar Karis tokom intervjua za Fajnenšel tajms pozvali su evropske saveznike da učine više da se pripreme za moguć oružan sukob sa Rusijom i istraže sve opcije, od regrutacije do uvođenja posebne takse za odbranu i značajnog povećanja vojnih troškova.

Rinkevičs smatra da bi evropske zemlje trebalo da razgovaraju o vraćanju obaveznog služenja vojnog roka kako bi se povećao broj odbrambenih snaga.

"Neophodno je ozbiljno razgovarati o regrutaciji", ocenio je on.

Kada je reč o povratku na nivo potrošnje iz "ere Hladnog rata", Rinkevičs je rekao da "u ovom delu Evrope i sveta, razumemo da treba da dođemo do tri odsto".

Između Nemačke, Francuske i Poljske prisutne su tenzije povodom toga kako najbolje podržati Ukrajinu.

"Podržavaćemo Ukrajinu koliko god bude potrebno", rekao je nemački kancelar Olaf Šolc 20. marta na sastanku sa Tuskom i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i dodao da će osigurati da se NATO ne uključi direktno u sukob.

Šolc nije saglasan sa uverenjem Makrona da NATO saveznici treba da ostave otvorenom mogućnost raspoređivanja borbenih snaga u Ukrajini u nekom trenutku u budućnosti.

Ni italijanska premijerka Đorđa Meloni nije za slanje NATO snaga u borbu jer bi, kako je upozorila pred italijanskim Senatom, to predstavljalo "opasnu eskalaciju koja se mora izbeći po svaku cenu".

Šolc se našao na meti međunarodnih kritika zbog odbijanja da pošalje krstareće rakete dugog dometa Taurus u Ukrajinu jer bi, kako je rekao, time rizikovao da dođe do eskalacije sukoba.

On je naglasio da neće poslati nijednog vojnika iz Bundesvera u Ukrajinu.

Nemački ministar finansija Kristijan Lindner predviđa od 2028. godine povećanje troškova za odbranu u budžetu u iznosu od do devet milijardi evra.

Nemačka vlada je uzela hitne zajmove u ukupnom iznosu od 300 milijardi evra u 2020, 2021. i 2022. godini zbog krize sa korona virusom i zbog rata u Ukrajini, a otplata je planirana da počne 2028. godine i traje više od 30 godina.

Kako je objasnio Lindner, trenutno je planirana otplata duga od devet milijardi evra godišnje, ali ako se do tada prevaziđe teret pandemije na nivou duga, otplata bi mogla da bude značajno smanjena, čime bi se na raspolaganju našlo milijarde evra.

U međuvremenu, Vlada Francuske gura odbrambene kompanije da povećaju proizvodnju kako bi zadovoljile potrebe sopstvene vojske i da osiguraju kontinuiranu podršku Ukrajini nakon više od dve godine rata sa Rusijom.

Francuski ministar odbrane Sebastijen Lekorno rekao je da će Pariz isporučiti stotine oklopnih transportera i protivvazdušnih raketa u okviru novog paketa pomoći Kijevu u ratu.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, sumirajući prvi dan samita lidera EU u Briselu, rekao je da je ponovo potvrđeno jedinstvo Evrope i poručio da 27 država članica želi da "brzo napreduje" u pogledu prihoda od ruske imovine, da "razume ozbiljnost situacije i rešeni su da učine više za Kijev".

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je da bi, uz dogovor o prihodima od ruske godine, ove godine moglo da bude dostupno tri milijarde evra za kupovinu vojne opreme koja će biti poslata u Kijev.

Rumunska vojska učestvuje sa 400 vojnika i 50 vozila u vojnim operacijama EU, rekao je načelnik Generalštaba general Georgica Vlad.

Slovenački ministar odbrane Marjan Šarec izrazio je želju da Slovenija više ne bude samo kupac, već da postane i prodavac i proizvođač vojne opreme.

Odlazeći ministar odbrane Bugarske Todor Tagarev istakao je 29. marta da je budžet za odbranu za 2024. povećan za više od 60 odsto u odnosu na 2022. godinu.

U predlogu slovačkog Ministarstva odbrane navodi se da bi krajem godine oružane snage te zemlje moglo da čini 20.982 vojnika i 4.500 zaposlenih, što je povećanje od 279 vojnika.

U Portugalu je preovlađujući problem nedostatak novih regruta i vojnika koji napuštaju tri roda oružanih snaga. Istovremeno, potrošnja Portugala na odbranu je i dalje veoma niska u poređenju sa onom kakva bi NATO želela da bude.

Ministarka odbrane Severne Makedonije Slavjanka Petrovska rekla je da domaća vojna industrija povećava proizvodne kapacitete kako bi konkurisala na tržištu NATO.

Skoplje se pridružilo inicijativi NATO za  podršku proizvodnji municije i odbrambenoj industriji, što će omogućiti da ta zemlja mnogo brže dobije neophodno naoružanje po mnogo povoljnijim cenama.