I vetar osvajaju

Najveća pustinja u središnjoj Aziji – Gobi – dosad je bila poznata samo po ekstremnim temperaturama, ali sad obara i neke druge rekorde. U njoj će naime biti izgrađen vetropark za cenu od samo 0,28 dolara po kilovatu, izvestio je South China Morning Post.

U SAD je cena izgradnje vetroturbina 1,5 dolara po vatu, dakle pet puta veća nego u Kini. Uporedimo li kineske cene s evropskim, proizvodnja vetroturbina u Kini košta upola manje nego u EU-u, pokazuju poslednji izveštaji (koji ne uključuju ostale troškove, poput građevinskog zemljišta).

Ako je verovati podacima iz poslednjeg izveštaja koji je objavio South China Morning Post, Kina bi cenovno mogla da ojača vodeću poziciju na tržištu energije vetra. Navodno su troškovi izgradnje novih vetroelektrana u Kini nedavno pali za 45 odsto. Razlozi za to su tehnološki napredak i masovna proizvodnja, a zapadni proizvođači ističu i velike subvencije koje kineska vlada daje industriji.

Nigde drugde se ne proizvodi toliko vetroturbina kao u Kini, a nigde se toliko i ne stavlja u pogon. Pored niske cene, kineske vetroturbine često su i veće i snažnije.

Izveštaj Bloomberg New Energy Finance (BNEF) pokazuje kakva je zapravo dominacija Kine na ovom tržištu. Šest od deset najvećih svetskih proizvođača vetroturbina dolazi iz te države, između ostalog najjači igrač Goldwind, drugi najjači Envisioni i četvrti Windey.

Samo Goldwind je 2023. stavio u pogon vetroelektrane ukupne snage 16,4 GW, što je više nego u celoj EU, gde je instalirana snaga od 15,3 GW. Pritom je ta kineska kompanija čak 95 odsto svojih sistema izgradila na domaćem tlu.

Dve trećine instalacija u svetu spojeno na kinesku mrežu vetroelektrana

Ukupno je 77GW vetroelektrana spojeno na kinesku mrežu, što je dve trećine instalacija u svetu. Prema izveštaju koje je objavio Rojters, Kina pritom gradi i oko 136 GW novih elektrana na ugalj, a izveštaj o stanju svetske nuklearne industrije pokazuje da se radi i na 23 nuklearna reaktora ukupne snage 24,5 GW.

Kina ima velike planove kad je reč o obnovljivim izvorima energije. Do 2030. nameravaju da imaju najmanje 1200 GW solarnih i vetroelektrana u pogonu. Iz Kineskog energetskog udruženja pak smatraju da će već ove godine ostvariti taj cilj. Sama pustinja Gobi, s rekordno niskim cenama proizvodnje, navodno je dom elektrana snage 450 GW.

S druge strane, retko naseljena severozapadna Kina, koja je veća od cele Indije, nudi ogromno područje za energetske projekte, a tamo se već radi na velikim postrojenjima za proizvodnju vodonika.

Kineska industrija vetra još uvek je najaktivnija na domaćem tržištu, ali i u inostranstvu može da gradi mnogo jeftinije od konkurenata – od Evropljana čak 20 odsto (podaci BNEF-a).

Kineski proizvođači već su prisutni u nekim zemljama EU. Mingyang je tako isporučio turbine za offshore vetroelektranu Beleolico u južnoj Italiji, a očekuje se da će se uskoro probiti i na nemačko tržište. S obzirom na to da Evropi nedostaju neke komponente, kompanije se svakako delimično već oslanjaju na Kinu.

Evropska komisija i predstavnici industrije pak negoduju.

"Budućnost naše industrije čiste energije mora da se gradi u Evropi", rekla je šefica Komisije Ursula fon der Lajen u septembru prošle godine, najavivši veliku finansijsku infuziju evropskoj energiji vetra.