Ovo je srpsko "plavo zlato": Posao sve unosniji

Mnogi ih zbog dobre otkupne cene nazivaju još i "plavim zlatom". Domaćin Milorad Murić u čačanskom selu Trnava zasadio je borovnicu na površini od jednog i po hektara.

"Ovoj voćki treba dosta pažnje, zahtevna je tokom čitave godine. Sada u ovom periodu počinje orezivanje, pa zatim plevljenje, kažem ima posla oko nje dosta. Sada u ovoj zimskoj rezidbi koja je počela, angažujemo dodatnu radnu snagu koja nam je neophodna za ovu površinu kako bi se sve na vreme stiglo", kazao je za RINU Milorad.

Ovaj vredni osamdesetogodišnji Čačanin, prilikom sadnje morao je sagledati i geografski položaj svoje parcele, kako bi kasnije ubirao kvalitetne plodove.

RINA

"Svi aspekti su jako bitni, borovnica ranije dolazi na rod i zbog toga se gleda da je strana na kojoj sadimo sunačana, samim tim kada prva dodje na rod i bolja je cena, a kada se sve poklopi onda je i para slađa", dodao je Murić.

On ističe da je osnov dobre proizvodnje svake voćne kulture sistem kap po kap, naročito kada je borovnica u pitanju.

"Naravno, navodnjavanje ovog bobičastog voća je jako bitno, bez razmišljanja uveli smo sistem kap po kap, to puštamo kada su velike vrućine kako ne bi ostali bez plodova", priča Čačanin.

Međutim, za Muriće tu ne prestaju obaveze, jer kada ova voćka dođe na branje moraju potražiti i radnu snagu.

"Kada sve stavimo na papir, ulaganja su velika, jer mora da se uloži da bi imao šta na kraju da obereš. U sezoni branja borovnice potrebno nam je i do četrdeset berača i naravno mi iz kuće", dodaje on.

RINA

Milorad kaže da ova voćna vrsta ima budućnost, ali samo ako joj se posvetite i ko može sebi da priušti dalju preradu i da je dosta lakše ako se uključi čitava porodica u ceo proces proizvodnje.