Deficitarna zanimanja u Srbiji: Koji su kadrovi najtraženiji i zašto?

Deficitarna zanimanja u Srbiji postala su ključna tema, kako za mlade koji biraju karijere, tako i za poslodavce koji se bore da pronađu odgovarajuće radnike.

U ovom tekstu, analiziraćemo zašto dolazi do deficita u određenim zanimanjima, koja su to najtraženija zanimanja u 2024. godini, kako se kvalifikovati za njih, te koje su prednosti i izazovi u ovoj industriji. Takođe, bavićemo se stipendijama i podrškom koja je dostupna učenicima deficitarnih zanimanja.

Zašto dolazi do deficita u određenim zanimanjima?

Deficitarna zanimanja u Srbiji 2024. godine postaju sve izraženiji problem, posebno u industrijama koje zahtevaju zanatske i tehničke veštine, a najčešće je rezultat brze promene tržišta rada i nesklada između obrazovnog sistema i potreba privrede. Zanimanja kao što su automehaničari, frizeri, kuvari, vozači i radnici u logistici su među najtraženijima, ali i dalje nedostaje kvalifikovana radna snaga za ove pozicije. Takođe, u IT sektoru je deficit izrazito izražen, gde kompanije sve teže pronalaze stručnjake sa potrebnim veštinama.

Deficitarna zanimanja su  često ona koja zahtevaju specifične veštine i tehničko znanje, dok mladi u većoj meri biraju humanističke ili društvene nauke. Ovaj nesklad se dodatno pogoršava emigracijom kvalifikovanih radnika, koji odlaze u inostranstvo u potrazi za boljim platama i uslovima rada.

Promene u tehnologiji, demografski trendovi i globalizacija dodatno komplikuju situaciju. Na primer, automatizacija i digitalizacija zahtevale su novu generaciju radnika sa tehničkim veštinama, dok se tradicionalne industrije suočavaju sa nedostatkom zanatlija.

Lista najtraženijih zanimanja u Srbiji 2024. godine

Shutterstock/REDPIXEL.PL

S obzirom na trenutne trendove, sledeća deficitarna zanimanja u Srbiji 2024. godine su među najtraženijima:

- IT stručnjaci (programeri, analitičari podataka, cybersecurity eksperti):

Tehnologija napreduje neverovatnom brzinom, a potražnja za IT stručnjacima raste eksponencijalno. Većina kompanija, bilo domaćih ili stranih, traži ove kadrove, što čini ovu oblast jednom od najplaćenijih.

- Zdravstveni radnici (lekari, medicinske sestre, farmaceuti):

Pandemija je dodatno osvetlila manjak medicinskog osoblja, a trend nedostatka se nastavlja i u 2024. godini.

- Inženjeri (građevinski, mašinski, elektrotehnički):

Građevinska industrija se razvija, a infrastruktura zahteva kvalifikovane inženjere.

- Zanatlije (vodoinstalateri, električari, stolari): 

Tradicionalna zanimanja poput ovih sve su manje zastupljena među mladima, iako su izuzetno tražena i dobro plaćena.

- Vozači kamiona i profesionalni vozači:

S obzirom na povećan promet robe, vozači su neophodni za logistiku i transport.

Osim gore navedenih profesija, u deficitarna zanimanja spadaju i pekar, mesar, obućar i poslastičar, a njih prati i sledeći spisak kojima takođe sleduje pomoć države:

Tehničar za metalurške tehnologije, bravar-zavarivač, operater mašinske obrade rezanjem, auto-električar, operater osnovnih građevinskih radova, polagač obloga, stolar, kuvar, izrađivač hemijskih proizvoda, industrijski krojač, modni krojač, tehničar za izradu i održavanje alata, mehaničar motornih vozila, industrijski mehaničar, monter telekomunikacionih mreža, dekorater zidnih površina, operater za izradu nameštaja, trgovac, konobar, operater u prehrambenoj industriji, vozač motornih vozila, galanterista kože, mehaničar tekstilnih mašina, vinogradar - vinar.

Kako se kvalifikovati za tražena zanimanja?

Put ka sticanju kvalifikacija za tražena zanimanja u Srbiji može biti različit, u zavisnosti od industrije. Za zanimanja u IT sektoru, često su dovoljni sertifikati i kursevi, koji mogu da traju nekoliko meseci, dok se za zanimanja u medicini i inženjeringu zahteva formalno obrazovanje koje traje duže.

Mladi koji žele da postanu deo deficitarne radne snage, moraju pratiti nove tehnologije i tržišne trendove. Uz sve veći broj kurseva, online programa i stručnih obuka, dostupnost znanja nikada nije bila veća. Fakulteti tehničkih i medicinskih nauka nude veliki broj stipendija i podrške za učenike, ali i kratkoročne programe prekvalifikacije za odrasle.

Prednosti i izazovi u deficitarnoj industriji

Rad u industrijama sa deficitarnim zanimanjima donosi mnoge prednosti. Jedna od ključnih prednosti je visoka potražnja, što rezultira većim platama i boljim uslovima rada. Deficitarna zanimanja često omogućavaju i brzi napredak u karijeri, s obzirom na to da poslodavci traže kvalifikovane radnike i spremni su da ih nagrade.

Međutim, ovi poslovi nose i izazove. Rad u medicini, na primer, može biti izuzetno stresan, dok su zanatski poslovi fizički zahtevni. Takođe, brza promena tehnologija znači da radnici moraju stalno da se usavršavaju i prate nove trendove.

Stipendije i podrška za deficitarna zanimanja u Srbiji

U poslednjih nekoliko godina, država Srbija je prepoznala važnost deficitarnih zanimanja i uvela niz inicijativa za podršku učenicima i studentima. Stipendije za deficitarna zanimanja dodeljuju se kroz razne programe na lokalnom i državnom nivou, kao i u saradnji sa privatnim sektorom.

Ministarstvo prosvete svake godine dodeljuje stipendije u cilju obrazovanja studenata visokoškolskih ustanova u Republici Srbiji za obavljanje poslova nedostajućih zanimanja od naročitog značaja za obrazovni sistem iz oblasti matematike, fizike, informatike, engleskog jezika, srpskog jezika i književnosti i nemačkog jezika.

Studenti koji dobiju stipendije za deficitarna zanimanja obavezuju se da nakon diplomiranja rade u struci u Srbiji, čime se podstiče ostanak kvalifikovanih radnika u zemlji​.

Stipendije za učenike deficitarnih zanimanja u srednjoj školi

Vlada Srbije usvojila je krajem 2023. godine Uredbu o podršci dualnom obrazovanju - podršci učenju kroz rad. Dakle, svi koji upišu smerove koji se nalaze na listi deficitarnih zanimanja primaće mesečno po 5.000 dinara pomoći države. Ovaj novac uplaćivaće se učenicima preko namenskog računa u Poštanskoj štedionici.

Đaci koji se školuju za deficitarna zanimanja imaju i redovnu nadoknadu za praksu koja im pripada po Zakonu o dualnom obrazovanju. Svaki dan prakse ovim đacima se plaća 70 odsto minimalne cene rada po satu. Praktično, niži razredi će dobijati oko 4.500 dinara mesečno, dok će stariji dobijati od 9.000 do 13.500 dinara (jer se iz godine u godinu broj dana prakse uvećava).

Konkurs za dobijanje novčanih sredstava raspisuje Kancelarija za dualno obrazovanje, a škole prijavljuju sve učenike upisane u prvi razred na smerovima koji školuju đake za deficitarna zanimanja. Ugovor o dodeli sredstava za podršku zaključuju škola, Kancelarija i učenik, odnosno roditelj ili drugi zakonski staratelj.

S obzirom na sve veći manjak radnika u ključnim industrijama, deficitarna zanimanja u Srbiji pružaju izuzetne prilike za mlade, ali i za one koji žele da se prekvalifikuju. Od IT sektora, preko medicine, do zanatskih zanimanja, tržište rada u Srbiji nudi stabilnost i visoke plate za one koji su spremni da se kvalifikuju za ove poslove. Kroz državne i privatne stipendije, kao i kroz programe dualnog obrazovanja, Srbija ulaže napore da popuni ovaj manjak i podrži nove generacije stručnjaka.