U regionu raste limit za ulazak u PDV sistem: U Srbiji isti prag od 2013.

U Bosni i Hercegovini je povećanje praga za obaveznu PDV registraciju sa 50.000 KM (2.989.935 dinara) na 100.000 konvertibilnih maraka (5.976.864 dinara), koje je stupilo na snagu u decembru prošle godine, izazvalo značajne promene u privrednom sektoru.

Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) BiH, čak 2.365 privrednika podnelo je zahtev za izlazak iz PDV sistema u proteklih godinu dana, što je povećanje od gotovo 40 odsto u odnosu na prethodni period.

Poslovna zajednica u BiH je dugo insistirala na pomeranju praga, tvrdeći da je prethodni iznos od 50.000 konvertibilnih maraka u uslovima inflacije i rasta cena postao nerealan za male zanatske radnje.

Izmene zakona nisu uticale samo na izlazak iz sistema, već i na smanjenje broja novih registracija. Uprava navodi da je broj zahteva za ulazak u PDV sistem ove godine opao za trećinu u odnosu na prethodnu – sa 5.217 na 3.496. Ipak, uprkos smanjenju broja obveznika, prihodi od PDV-a nastavili su da rastu.

Od januara do septembra 2024. godine BiH je zabeležila suficit u naplati PDV-a od 486 miliona KM, što potvrđuje da povećanje praga nije ugrozilo budžet, već je omogućilo lakše poslovanje manjim privrednicima.

Od 1. januara 2025. godine u Hrvatskoj se prag za obavezan ulazak i izlazak iz sistema PDV-a povećava sa dosadašnjih 40.000 evra na 50.000 evra, sa ciljem da se rasterete najmanji poslovni subjekti.

Preduzetnici u Hrvatskoj čiji godišnji promet ostaje ispod 50.000 evra dobijaju mogućnost da napuste PDV sistem, što znači manje administrativnih obaveza i troškova. Međutim, ovaj proces nije automatski – neophodno je podneti zahtev za brisanje iz PDV registra najkasnije do 15. januara.

Prag za ulazak u PDV sistem u Srbiji

Domaći privrednici već godinama traže povećanje limita od osam miliona dinara, ali uvek nailaze na isti odgovor – da je i sada to veliki iznos i da ga ne treba menjati, bez obzira što je na snazi već duže od decenije. Odgovor pomoćnika ministra finansija Dragana Demirovića krajem 2022. godine bio je da, iako su aktuelni uslovi određeni pre 10 godina, njihova granica se neće pomerati jer je jedna od najviših u odnosu na zemlje regiona.

Prošle godine Udruženje Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije (ZPPS) uputilo je predlog Ministarstvu finansija da se poveća limit za paušalno oporezivanje sa šest na najmanje osam miliona dinara godišnje i da se granica za ulazak u PDV sistem pomeri sa osam na najmanje 10 miliona dinara. Predlog za podizanje limita upućen je zbog rasta inflacije.

Poreska savetnica Zvezdana Pisarević takođe smatra da bi prag za ulazak u PDV sistem trebalo povećati, jer bi se rasteretila najmanja preduzeća. Godinama unazad sa povećanjem bruto godišnje zarade menjao se i prag za ulazak u sistem PDV-a.

Tabela pokazuje kako se menjao odnos zarada i PDV-a od 2005. godine.

Iako limit za ulazak u PDV sistem neće biti povećan ni u 2025. godini, obveznike očekuje nekoliko promena.

Prenos imovine, bilo u celosti ili delimično, od 2025. godine će biti oslobođen PDV-a ako primalac nastavlja istu delatnost. Slično važi i za zamenu dobara u garancijskom roku, koja više ne podleže oporezivanju. Osim toga, besplatni poslovni uzorci i reklamni materijal, u ograničenim količinama, sada su jasno definisani kao izuzeti od PDV-a.

Ukoliko se uslovi za izuzeće od PDV-a promene u roku od tri godine, obveznik je u obavezi da naknadno obračuna PDV, što uvodi dodatnu odgovornost za kompanije.

Preduzeća koja posluju sa izmenama cena sada moraju strogo da prate propisane procedure. U slučaju povećanja cene PDV se obračunava odmah, dok je za smanjenje cene potrebna pismena potvrda klijenta o ispravci odbitka prethodnog PDV-a.

Za usluge koje su deo carinske vrednosti uvezene robe, PDV osnovica će biti razlika između ukupnog iznosa naknade i dela uključenog u carinu. Ovo je od ključnog značaja za kompanije koje se oslanjaju na uvoz.

Olakšice za poljoprivrednike

Poljoprivrednici će dobiti pravo na nadoknadu PDV-a od osam odsto vrednosti prometa svojih proizvoda i usluga. Ovaj iznos biće isplaćivan u novcu, dok će otkupljivači morati da izdaju priznanice.

Za one koji se dobrovoljno registruju za PDV, ova obaveza važi minimum dve godine.

Obveznici čiji promet prelazi osam miliona dinara u prethodnih 12 meseci moraju se registrovati za PDV u roku od pet dana. Propust u registraciji dovodi do prinudne registracije od strane poreskog organa. S druge strane, za prestanak obaveze plaćanja PDV-a, preduzetnici moraju podneti zahtev najmanje 15 dana pre obustave delatnosti.

Izmene donose i stroža pravila za evidenciju i prijavljivanje PDV-a, što će omogućiti lakšu kontrolu i poboljšati naplatu. Poreska uprava planira intenzivniju kontrolu neblagovremenih prijava, čime se teži povećanju ukupne transparentnosti sistema.