Zakonom o bankama uvodi se Fond za restrukturiranje banaka

Predviđeno je da će ovim fondom upravljati NBS.

Kako se navodi u obrazloženju razloga za donošenje zakona, obrazovanjem ovog fonda obezbeđuje se dodatni stepen zaštite budžetskih i javnih sredstava, koja je jedan od osnovnih ciljeva restrukturiranja banke, čime se pored već postojećih mehanizama restrukturiranja dalje predupređuje da spasavanje problematičnih banaka padne na teret poreskih obveznika

Kao jedan od bitnih ciljeva izmena i dopuna ističe se i unapređenje korporativnog upravljanja u banci, u skladu sa Evropskim regulatornim okvirom i najboljim uporednim praksama.

To se, između ostalog, postiže zakonskim prepoznavanjem ključnih funkcija banke, kao i propisivanjem dodatnog uslova za članstvo u upravnom odboru banke, te preciziranjem delokruga organa upravljanja u banci.

• Da li ste spremni za uvođenje evra? Nove odredbe NBS: Evo kada ćemo promeniti valutu

• NBS upozorava građane: Prevara imejlom

Pored pokazatelja adekvatnosti kapitala, uvodi se i dodatni pokazatelj kapitala, koji će banke morati da održavaju na nivou iznad propisanog minimuma.

Reč je o pokazatelju stepena zaduženosti (leverage) koji predstavlja procentualno izražen odnos osnovnog kapitala i izloženosti banke, za razliku od pokazatelja adekvatnosti kapitala kojim se poredi kapital banke i rizična aktiva, tj. rizikom ponderisane izloženosti banke.

Jedan od ciljeva izmena jeste i izdvajanje rizika od pranja novca i finansiranja terorizma kao posebnog rizika kojim je banka dužna da upravlja u okviru svoje posebne organizacione jedinice.

Iz NBS su naveli da je, iako je stabilnost bankarskog sektora evidentna, identifikovana potreba da se pojedine oblasti u vezi sa poslovanjem, kontrolom i restrukturiranjem banaka dodatno urede i unaprede.

Ističe se da iz godine u godinu aktiva bankarskog sektora raste tako da je na kraju septembra iznosila 6.308 milijardi dinara, odnosno 54 milijarde evra, a njeno učešće u BDP-u je iznosilo oko 74 odsto.

Vrednosti svih relevantnih pokazatelja poslovanja su višestruko iznad minimalnih regulatornih zahteva NBS, pa se pokazatelj adekvatnosti kapitala bankarskog sektora  kontinuirano kreće iznad 20 odsto i na kraju septembra je iznosio skoro 22 odsto.

Povoljan je i prosečni mesečni pokazatelj likvidnosti bankarskog sektora, koji je u septembru iznosio 2,4 dok je regulatorni minimum 1,0.

Kada je reč o udelu problematičnih kredita (NPL), iz centralne banke su naveli da je on od 2009. do 2011. godine predstavljao jedan od ključnih rizika i izazova za stabilnost bankarskog sektora, da su ovi krediti beležili kontinuirani rast a uoči donošenja strategije za rešavanje NPL avgusta 2015. su činili gotovo četvrtinu ukupnih kredita.

Zahvaljujući doslednoj primeni strategije i pratećih podzakonskih akata podržanih programom Vlade Srbije za rešavanje NPL, učešće tih kredita je drastično smanjeno, te je u septembru ove godine iznosilo 2,7 odsto, što predstavlja istorijski minimum.

Procenjuje se da nisko učešće NPL daje prostor za nastavak rasta kreditne aktivnosti, čemu će doprineti i povoljniji izgledi kada je reč o opštoj ekonomskoj situaciji u narednom periodu.