Skupština usvojila budžet za 2025. Mali: Prvi budžet sa investicionim rejtingom

U Skupštini Srbije danas je većinom glasova narodnih poslanika, sa 144 glasa „za“, usvojen Zakon o budžetu Republike Srbije za narednu godinu. Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija ocenio je, nakon usvajanja, da će prvi budžet koji je usvojen nakon što je Srbija dobila investicioni rejting agencije “Standard end Purs”, nastaviti politiku razvoja, velikih kapitalnih ulaganja i rasta životnog standarda.

„To je srž narednog budžeta koji u turbulentnim svetskim okolnostima treba da donese dalji rast, a izvore moramo sami da stvaramo jer su ekonomski uslovi u svetu pooštreni i pitanje rasta i očuvanja stabilnosti postaje najvažnije za svaku zemlju pojedinačno“, rekao je ministar.

Kako je istakao, budžet za 2025. godinu je nastavak politike daljeg ekonomskog jačanja naše zemlje, podrške građanima i privredi, nastavak prevazilaženja efekata globalnih izazova, sa što manjim posledicama po Srbiju.

„Nastavljamo borbu za jaku i snažnu zemlju, za stabilnu ekonomiju, za nove kapitalne investicije, nove investitore, dodatna radna mesta, a sve to zbog onoga što nam je na prvom mestu - boljeg i kvalitetnijeg života svih naših građana”, poručio je Mali.

On je istakao da je, u ovom trenutku, za Srbiju najvažnije očuvanje postignutih ekonomskih rezultata i u narednoj godini, budući da je, prema trenutno dostupnim podacima, sa rastom od 3,9 odsto u prvih devet meseci, Srbija zemlja sa najvišim rastom BDP-a u Evropi.

„Otporni smo na krizu, javne finansije su nam potpuno stabilne, makroekonomski pokazatelji dobri. Dalje je na nama da održavamo postignuto i zadajemo više ciljeve jer je Srbija već izgubila previše godina u ekonomskom siromaštvu“, istakao je prvi potpredsednik Vlade.

Ministar je poručio da se nastavlja sa realizacijom najvećih kapitalnih projekata u oblasti saobraćaja, energetike, zdravstva, obrazovanja, nauke, sporta, paralelno sa pripremama za Međunarodnu specijalizovanu izložbu Ekspo, čiji će Srbija biti domaćin 2027. godine, a koja će ojačati međunarodnu poziciju zemlje i staviti zemlju u centar sveta te godine.

Mali je precizirao da su ukupni prihodi i primanja predviđeni budžetom za 2025. godinu 2.346,2 milijarde dinara, što je za 172,9 milijardi dinara, odnosno osam odsto, više u odnosu na iznos prihoda predviđen rebalansom za ovu godinu.
Projektovani rashodi i izdaci  iznose 2.660,2 milijarde dinara, uz fiskalni deficit budžeta Republike od tri odsto BDP-a.

„O tome smo razgovarali i sa Međunarodnim monetarnim fondom, i ovakav odnos najznačajnijih budžetskih stavki nam daje prostora za dalja velika ulaganja u celu zemlju, ali uz suvereno čuvanje stabilnosti javnih finansija. To je balans koji nam osigurava dalji napredak“, ocenio je prvi potpredsednik Vlade.

Projektovana stopa privrednog rasta za 2025. godinu, prema proceni Ministarstva finansija, iznosi 4,2 odsto BDP. U apsolutnom iznosu to je 10.328,9 milijardi dinara, odnosno 88,1 milijardu evra. Na drugoj strani, prema projekcijama MMF-a, svetska privreda će porasti 3,2 odsto u 2024. i 2025. godini, što je nešto manje u odnosu na prošlogodišnji rast od 3,3 odsto.

„Istovremeno, mi ove godine očekujemo rast od 3,8 odsto, a 2025. godine rast od 4,2 odsto, što znači da se srpska ekonomija brže oporavlja od drugih”, rekao je Mali.

On je naglasio i da je projektovani javni dug od 47,5 odsto BDP-a u 2025. godini  „sigurna zona“ za Srbiju u godinama kada je prosečna zaduženost evropskih zemalja oko 90 odsto.

Mali je dodao da predstoji povećanje penzija od 1. decembra za 10,9 odsto, zatim od 1. januara 2025. godine i plata u javnom sektoru za osam i 11 odsto, dok će minimalna zarada biti veća za 13,7 odsto.

„Građani i rast njihovog životnog standarda nam ostaju na prvom mestu. Prosečna penzija će u ovoj godini biti 46.138 dinara, odnosno 394 evra,  što je skoro dupli rast u odnosu na 2012. godinu, kada je prosečna penzija bila 204 evra. Projekcija za 2025. godinu su penzije od prosečnih 436 evra“, rekao je.

Budžetom za narednu godinu predviđena su rekordna izdvajanja za Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije u iznosu od 261,8 milijardi dinara, što je 2,53 odsto BDP, rekordan budžet za Kancelariju za Kosovo i Metohiju od 17,2 milijarde dinara, te dodatne dve milijarde dinara kod Nacionalne službe za zapošljavanje za pomoć nezaposlenim licima sa Kosova i Metohije, potom izdvajanja za poljoprivredu u iznosu od 138,5 milijardi dinara, uz dodatnih 11 milijardi dinara koje će se vratiti poljoprivrednicima kroz refakciju akciza za gorivo.

„To znači da se za poljoprivredu ukupno izdvaja rekordnih 149,5 milijardi dinara, što je čak 7,5 odsto našeg budžeta, a podsetiću vas, da je uvek bilo pitanje da li je moguće stići zakonski minimum od pet odsto“, rekao je Mali.

On je poručio i da je budžet Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja povećan sa 209,5 milijarde dinara na 226,6 milijardi dinara, što je uvećanje od 17,1 milijarde, od čega je 126,3 milijardi dinara namenjeno ostvarivanju prava iz oblasti zaštite porodice i dece, što je za 12,6  milijardi dinara više nego u rebalansu budžeta.

Za Ministarstvo prosvete, dodao je, budžet je veći za 48,2 milijarde dinara, u odnosu na rebalans budžeta za ovu godinu, što sa jedinicama lokalnih samouprava čini 457,5 milijarde dinara, odnosno 4,4 odsto BDP.

Izdvajanja za nauku povećana su sa 37,6 na oko 38,1 milijardi dinara, za kulturu sa 15,6 milijardi dinara na 17,8 milijardi dinara, uz još oko 4,3 miliona evra kod Ministarstva za javna ulaganja za projekte iz oblasti kulture.

Za Ministarstvo sporta opredeljeno je 7,5 milijardi dinara, a ta sredstva su, između ostalog, namenjena za, organizaciju Beogradskog maratona, organizaciju Svetskog prvenstva u rvanju 2025, organizaciju Lige nacija u odbojci za žene i muškarce, organizaciju Svetskog prvenstva u odbojci za juniorke.

Mali je zaključio i da nastavkom privlačenja rekordnih stranih ulaganja u regionu, Srbija može ostati lider po investicijama, te da su kapitalna ulaganja predviđena narednim budžetom garant nastavka investicionog ciklusa, budući da je za sledeću godinu budžetom planirano 7,4 odsto BDP-a za kapitalne investicije, odnosno 762,9 milijardi dinara.

„Idemo u još jednu godinu u kojoj ćemo nastaviti da obaramo rekorde“, zaključio je Mali.

Zakonom o akcizama povećane refakcije akciza na gorivo prevoznicima

U setu finansijskih zakona koje su danas usvojili poslanici u Skupštini Srbije je i Zakon o akcizama kojim se, između ostalog refakcija akcize na gorivo prevoznicima povećava sa 15,19 dinara po litru dizel goriva na 34,56 dinara, što je povećanje od 19,37 dinara po litru.

Novi iznos povraćaja akciza primenjivaće se od 1. jula sledeće godine, a očekuje se da će ova mera poboljšati ekonomski položaj svih koji se bave prevozom tereta i putnika u drumskom saobraćaju, posebno u delu koji se odnosi na domaći drumski prevoz.

Izmenama zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji se na bolji način prati transformacija Poreske uprave, izmene Zakona o porezu na dodatu vrednost donose postepeno uvođenje svih preduslova za preliminarnu PDV prijavu.

Zakonom o elektronskim otpremnicama, E otpremnice se uvode od 2026. godine i to fazno, tako što će prvo biti uvedene u javnom sektoru i na akciznoj robi a kasnije, odnosno 2027. godine će biti proširene i na ostali deo privrede, dok je 2025. godina ostavljena za prilagođavanje na novi propis.

Izmenama zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje neoporezivi deo zarada je povećan sa 25.000 dinara na 28.423 dinara, čime se zarade rasterećuju a cilj ove izmene jeste da se stimuliše novo zapošljavanje radnika.

Izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju stvorena je zakonska osnova da se penzije ubuduće usklađuju ne od januara naredne godine, već od decembra tekuće godine.

Usvojen je Zakon o uslugama, čija je suština u tome što će on transponovati direktivu o uslugama Evropske unije (EU) u pravni sistem Srbije.

To će se, kako je ranije objašnjeno iz resornog Ministarstva za unutrašnju i spoljnu trgovinu, omogućiti onog trenutka kada Srbija postane punopravna članica EU, jer će većina odredaba ovog zakona stupiti na snagu, ulaskom Srbije u punopravno članstvo EU.

To će omogućiti nesmetan protok pre svega radne snage, a u segmentu usluga omogućiće da naši građani koji pružaju usluge, mogu te iste usluge da pružaju na teritoriji EU, tako i građani EU da mogu da pružaju usluge na teritoriji Srbije.

Zakonom je propisano da se uspostavi jedinstvena elektronska kontaktna tačka kao državni elektronski servis putem koga organi javne vlasti Srbije razmenjuju informacije i putem koga zainteresovana lica mogu besplatno da se obaveste o uslovima i postupcima za ostvarivanje prava na poslovno nastanjivanje, odnosno za dobijanje saglasnosti i pružanje usluga u Srbiji.

Ovaj portal odnosno jedinstvena elektronska tačka biće deo portala e-uprava.