Banke u Srbiji samo od održavanja računa i provizija lane zaradile 660 miliona evra

Ako se ima u vidu da je njihov ukupan profit lane bio milijardu evra, to znači da osnovni posao banaka više nije kreditiranje.

Postavlja se pitanje i kakvog će efekta imati ograničavanje maksimalnih kamatnih stopa koje je najavila država, ako banke, smatrajući da su na bilo koji način na gubitku zbog tog limita, to lako mogu da nadoknade kroz povećanje provizija i naknada, opet preko leđa građana. Po principu - ono što ne naplate na mostu, naplatiće na ćupriji.

Advokati Marija Radanović i Miroslav Živković ukazuju da je takva praksa banaka u vezi sa provizijama i naknadama nezakonita.

"Banke su pronašle zlatni rudnik, ali ne kopanjem. Prema zvaničnom izveštaju Agencije za privredne registre (APR), banke su u poslednjem finansijskom izveštaju za 2023, a govorim samo o naknadama i provizijama, zaradile 660 miliona evra. To nije deo redovne zarade, već samo od naknada troškova. Podsetiću vas da je 2022. taj profit bio manji za skoro 100 miliona evra. Dakle, toliko u proseku godišnje raste", kaže Živković.

Kako za "Novosti" kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača "Efektiva", očigledno je da poslednjih par godina primarni bankarski posao nije plasiranje kredita, nego prodaja magle i napalata provizija i naknada koje su često fantomske i koje nemaju realnog utemeljenja u smislu da je zauzvrat korisniku pružena neka usluga.

"To je jedan od retkih biznisa gde se od građanina nešto naplaćuje, a ne pruža mu se usluga. Evo, na primer održavanja računa - kako ga održavaju, šta mu rade? Kada je u pitanju e-bankarstvo, korisnik upotrebljava svoj telefon, uradi sav njihov posao, i na kraju mu naplate. Pri tom su sebi smanjili trošak otpuštanjem zaposlenih. To je raj za banke", ističe Gavrilović.

Prema njegovom mišljenju, ograničavanje kamatnih stopa koje će biti regulisano donošenjem novog Zakona o zaštiti korisnika finanijskih usluga, nema previše smisla bez regulisanja provizija i naknada, jer banke tu ostvaruju najveću zaradu. Finasijski stručnjak Vladimir Vasić kaže da je osnovna delatnost banaka kreditiranje.

"Uobičajena praksa je da banke oko 80 odsto svojih prihoda ostvaruju od kamata, a 20 procenata po drugom osnovu, od provizija i naknada. Kada je u pitanju održavanje računa, građani imaju mogućnost da se opredele za osnovi paket koji košta 150 dinara i sadrži bazične elemente, to svaka banka mora da ponudi", precizira Vasić.

Podsetimo i da je NBS već smanjivala apetit banaka, pa su tako od 1. septembra 2022. do 1. septembra 2023. za 30 odsto bile snižene naknade, odnosno vraćane na nivo od 1. januara 2021. Čim je taj dogovor prestao da važi, banke su podigle ove naknade.

Navodeći da su banke u poslednje četiri godine zaradile skoro dve milijarde evra po osnovu provizija i naknada, advokat Živković ukazuje da se to dešava upravo u onom periodu kada su zakukale i izvršile pritisak na Vrhovni kasacioni sud da promeni stav u vezi troškove obrade kredita, koji je do tada bio u korist građana, jer će navodno propasti bankarski sistem. Živković kaže da i praksa Evropskog suda pravde, koju i naši sudovi imaju obavezu da poštuju, pokazuje da je takvo postupanje banaka nezakonito.

"I u najnovijem slučaju, od 21. februara ove godine, u pitanju je predmet iz Bugarske, potvrđuje se ranija praksa Evropskog suda pravde. A to je da se ugovorne odredbe o kojima se ne vode pregovori ne mogu stavljati na teret potrošačima, kao i da su ništave samim tim što su u vidu formulara, odnosno poturaju se da stranka potpiše", navodi Živković.

Inače, stav Vrhovnog kasacionog suda (VKS) iz 2018. je bio da banke moraju jasno i nedvosmisleno da istaknu šta spada u troškove kredita, što je uticalo da se pokrene oko 250.000 sporova protiv banaka zbog nezakonitih troškova obrade kredita. Kako advokat Marija Radanović podseća, 16. septembra se navršilo tri godine od kako je VKS promenio svoj stav da banka više nije dužna da obrazlaže svoje troškove, i da se smatra da odredba nije ništava ukoliko je korisnik kredita bio blagovremeno informisan o visini naknade koji plaća.

• Sef u banci ima više od 40.000 Srba: Kome to treba i koliko košta

• Evo koliko građani Srbije duguju bankama

• Banka se povlači iz gradova: Zatvara više od 100 poslovnica

• Objavljena ponuda za preuzimanje banke: Posluju i u Srbiji

"Od tada smo krenuli da da obraćamo više pažnje na ponude i utvrdili smo u praksi da su sve manjkave. One su ili potpisane nakon ugovora, što znači da predugovorna faza nije postojala, ili nisu ni potpisane, odnosno nema nikakvog dokaza o uručenju, ili banka ne poseduje original ponude, i ne može ni grafoskopsko veštačenje da se obavi", kaže Radanovićeva.

Međutim, kako navodi, mnogim sudovima to nije bilo dovoljno da donesu presudu u korist potrošača. Ona ukazuje da su izuzeci u pozitivnom smislu za korisnike, osnovni sudovi u Loznici i Šapcu i nadležni Viši sud u Šapcu koji se i dalje drži svoje prakse od pre pet-šest godina da je banka je dužna da dokaže svoje troškove, a ne da procenutalno naplaćaje od visine kredita.

Advokati ukazuju da nisu samo naknade troškova obrade kredita sporne, već da ima i mnogo drugih prekršaja kada su u pitanju pozajmice, među kojima su i pogrešni obračun kamatnih stopa.

"Osiguranje kod Nacionalne korporacije za osiguranje kredita (NKOSK) je još jedna nezakonitost. Tu su veći iznosi koje su plaćali korisnici stambenih kredita. Ovde se banka obavezala da plati Nacionalnoj korporaciji, a onda je taj trošak prevalila na korisnike, iako tim ugovorom o osiguranju kredita sebe osigurava", navodi Radanovićeva.