Ekspert iz inostranstva otkriva kako EXPO menja gradove sveta

Čarls Papas, glavni autor časopisa Egzibitor (Exhibitor), posvetio je svoju karijeru istraživanju međunarodnih izložbi i njihovog uticaja na društvo. On ne analizira samo arhitektonske podvige, već i širu perspektivu - kako EXPO oblikuje razvoj gradova širom sveta, temeljno istražujući kako su ove manifestacije oblikovale istoriju i transformisale svakodnevni život.

Prema Papasovim rečima, jedan od najranijih primera ove transformativne moći jeste Pariz, gde je Ajfelov toranj, sagrađen za EXPO 1889, postao simbol grada i Francuske. Iako je prvobitno smatran prolaznom građevinom, danas je nezaobilazna turistička atrakcija koja donosi ogromne prihode i potvrđuje status Pariza kao svetske prestonice kulture i umetnosti.

London je, zahvaljujući Velikoj izložbi 1851. Godine, doživeo tehnološki i kulturni preporod. Kristalna palata, inovativna konstrukcija od stakla i čelika, bila je ne samo arhitektonsko čudo svog vremena, već je poslužila kao inspiracija za mnoge moderne zgrade koje koriste staklo kao ključni materijal. Iako više ne postoji, Kristalna palata je postavila standarde za buduće Svetske izložbe i arhitektonske inovacije širom sveta.

Čikaška Svetska izložba 1893. godine transformisala je ovaj američki grad, ne samo kroz spektakularne građevine, već i kroz dugoročni uticaj na urbanizam i razvoj gradskih institucija. Muzej nauke i industrije i Institut umetnosti, dve značajne institucije koje su proizašle iz ove izložbe, i dalje oblikuju kulturni život Čikaga. Ova izložba je takođe bila ključna za razvoj američke arhitektonske škole i urbanizma, pružajući inspiraciju za brojne projekte u decenijama koje su usledile.

Sijetl je kroz izložbu „Century 21” 1962. godine doživeo tehnološki procvat. „Svemirska igla“, futuristički toranj izgrađen za ovu izložbu, postao je simbol grada i njegovih ambicija u domenu tehnologije i inovacija. Ovaj simbol Sijetla danas privlači milione turista i igra ključnu ulogu u ekonomskom i kulturnom životu grada, podstičući njegovu poziciju kao centra tehnološkog razvoja.

EXPO 2010. u Šangaju bio je prelomni trenutak za kinesku urbanu i ekonomsku transformaciju. Kineski paviljon, koji je danas najveći muzej umetnosti u Aziji, predstavlja simbol kulturne moći i kreativnog potencijala zemlje. Ova izložba je redefinisala Šangaj kao globalni grad i postavila temelje za buduće projekte u domenu arhitekture, kulture i urbane infrastrukture.

Ako se EXPO 2027. realizuje kako treba, poručuje Papas, ovaj događaj bi mogao doneti Beogradu više koristi nego što se mnogi plaše, i dodaje: „Možda će Međunarodna izložba učiniti reči Duška Radovića istinitijim nego ikada pre – „Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno”.