25.10.2024.
19:13
Mali investitorima Banke Amerike predstavio Srbiju: Sada još privlačnija za ulagače FOTO/VIDEO
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je, u nastavku radne posete Vašingtonu, gde učestvuje na Godišnjem zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Grupacije Svetske banke, da je Srbija potpuno posvećena nastavku reformi.
Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali danas je u Vašingtonu na investitorskom sastanku u organizaciji Banke Amerike predstavio potencijale Srbije za ulaganje i istakao da je naša zemlja sada još privlačnija za velike ulagače.
Banka Amerike upravlja investicijama vrednim 12 triliona dolara, a Mali je rekao za Tanjug da su dve najvažnije stvari koje Srbija nudi velikim investitorima: kredibilitet i ispunjavanje svega što država obeća. Mali je rekao da je Srbija imala priliku da na pravi način predstavi našu zemlju u razgovoru sa više od 20 najvećih investitora u Americi koje je dovela Benk of Amerika.
"To su fondovi koji mogu da ulože gde hoće u svetu, a oni sada žele da čuju Srbiju, žele da vide šta i kako se dešava u Srbiji, po prvi put mi nastupamo kao zemlja sa investicionim kreditnim rejtingom, dakle sa drugačije pozicije, gledaju vas mnogo zbiljnije, jer ste atraktivniji za investicije", naveo je Mali, koji učestvuje na godišnjem zasedanju MMF i SB.
Reč je o investitorima koji ulažu u naše hartije od vrednosti, ali i potencijalnim investitorima koji su zainteresovani da ulažu u budućnosti.
Mali je naveo da je najvažnije da investitori znaju da je Srbija ozbiljna, kredibilna i stabilna zemlja, kao i da je od njih čuo pohvale na račun Srbije zbog dobijanja investicionog kreditnog rejtinga.
"Mislim da je veoma važno da svi građani Srbiji čuju ono što je rekla direktorka MMF, kao i predsednik Svetske banke da situacija u svetskoj ekonomiji nije ni malo laka. I to je ta trilema o kojoj je Kristalina Georgijeva i govorila. Dakle, s jedne strane imate sve niže i niže stope rasta. MMF projektuje nekih 3,2 stopa rasta svetske ekonomije u narednih nekoliko godina, što je daleko niže od stopa u poslednjih 20 godina, pogotovo onih pre korone. S druge strane, imate veliki problem sa javnim dugom", rekao je Mali.
On je podsetio da ukupan globalni javni dug u ovom trenutku iznosi 100 biliona dolara, što je ogroman pritisak i teret za ekonomije, a posebno zemalja u razvoju.
"I s treće strane, dakle jedna trilema o kojoj je i Kristalina Georgijeva govorila jeste da zemlje moraju da nađu dovoljno bafera, jer nikada ne znate da li će biti neka kriza sutra ili ne. Morate da imate dovoljno novca i mogućnosti da reagujete na tu krizu i paralelno treba da smanjujete gep siromaštva. Dakle, da investirate i u puteve i u brze pruge i u škole i u bolnice, u obrazovanje, u kulturu, u sve ono što treba da podigne standard života građana, a pogotovo u zemljama koje se tek razvijaju", naglasio je Mali.
Dodaje da i dalje nema odgovora na tu trilemu kada je u pitanju globalna ekonomija, dok je sa druge strane Srbija u drugačijoj poziciji.
"Nije slučajno što je juče i zamenik direktora MMF gospodin Bo Li rekao da je Srbija jedna svetla tačka kada pogledate globalnu svetsku ekonomiju. Dakle, nama ekonomija raste, nama je stopa rasta 4,3 odsto u prvoj polovini ove godine, nama je stopa nezaposlenosti rekordno niska, a stopa zaposlenosti rekordno visoka. Imamo rekordne strane direktne investicije, ulažemo nikada više u autopute, u brze pruge i brze saobraćajnice, u škole, u bolnice", naveo je Mali.
Naglasio je da 7,4 odsto našeg BDP-a ide u kapitalne investicije, ali da smo opet sačuvali makroekonomsku stabilnost i udeo javnog duga u BDP-u nam sada iznosi 46,5 odsto, dok je prosek u evrozoni 88,1 odsto, a na globalnom nivou 93 odsto.
"Dakle, jedna mala zemlja kao što je Srbija pokazala je kako može da se vodi odgovorna ekonomska politika i kako kroz takvu ekonomsku politiku možete da postižete dobre rezultate. Pri tome, mi jasnu viziju imamo šta treba da radimo naredne tri godine. Mi imamo EXPO 2027. godine kada ćemo biti domaćini najvećeg događaja te godine u svetu", rekao je ministar.
Mali je rekao Tanjugu da je cilj da 2027. godine prosečna plata dostigne 1.400 evra, penzija 650 evra, kao i minimalna zarada 650 evra.
"Tako da, sa te strane, stvarno imamo priliku da na pravi način predstavimo našu zemlju i to je bila i tema razgovora sa investitorima", dodao je Mali.
Napominje da i dalje postoji veliki broj izazova sa kojima se suočava i svetska i naša ekonomija. Kako kaže, puno toga i mi moramo da uradimo kada su strukturne reforme u pitanju, na primer reformu naših javnih preduzeća.
"Za sada smo uprkos svim ovim globalnim izazovima ostali stabilni i dobri, da ne ureknem, dakle sa jasnom vizijom gde ćemo i kako ćemo dalje", rekao je Mali.
U SAD se održavaju izbori 5. novembra i na pitanje šta očekuje po tom pitanju s obzirom da Amerika ima veliki uticaj na globalnu ekonomiju, Mali je istakao da je i dalje američka ekonomija broj jedan u svetu.
"Kako god da se završe ovi izbori, mi moramo da u tom svetu i živimo i radimo, dakle, ne znam kako će biti, to je ono o čemu odlučuju američki građani, a na meni je vodim računa o našim finansijama i o našim ciljevima, o onome što želimo da uradimo u smislu porasta životnog standarda građana Srbije prevasodno, a to da se otvaramo - to je apsolutno tačno. Mi smo pre samo desetak dana potpisali sporazom o slobodnoj trgovini sa Ujedinijim Arapskim Emiratima, pa smo potpisali pre mesec i nešto dana sporazom o slobodnoj trgovini sa Egiptom, u junu je krenuo sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, a imamo i preferencijalni status za pojedine proizvode i prema Americi. Hoćemo da radimo sa celim svetom", naglasio je Mali.
U uslovima kada se smanjuje svetska trgovina, zbog konflikta na Bliskom istoku, raznih drugih sukoba, u Ukrajini i tako dalje, posledica korone na kraju krajeva... u tim uslovima, ističe Mali, mora svaka zemlja da nađe svoj način i svoje rešenje, da omogući proizvodima svojih kompanija da se izvezu na što veći broj tržišta. To je upravo ono što mi radimo, dodao je on.
"Sada kada dođete u Srbiju, možete da izvozite u sve ove zemlje sa kojima imamo sporozum o slobodnoj trgovini. To su ogromne prednosti. Zato imamo, između ostalog i veliki broj fabrika koja se otvaraju, nova radna mesta koja se otvaraju, rastu nam plate, rastu prihodi u budžetu", naveo je Mali.
Dodaje da je sve to jedan održiv način rasta srpske ekonomije.
"Danas smo na plenarnoj sesiji koja se održava u okviru Godišnje skupštine Medjunarodnog monetarnog fonda i Grupacije Svetske banke, koja se održava u Vašingtonu. Od najvažnijih predstavnika ove dve međunarodne institucije smo imali priliku da čujemo da je važno naći nove izvore rasta, ali uz održavanje makroekonomske stabilnosti i javni dug pod kontrolom, a pogotovo u jeku globalnih izazova. Upravo to i jeste ono što radimo u Republici Srbiji. Čuli smo i da je važno da države prave bafere, a upravo zato toliko i insistiramo na visokoj likvidnosti, jer je u današnje vreme važno da imamo novca ukoliko je potrebno dodatno da reagujemo", istakao je Mali u objavi na Instagramu.
Mali je naglasio da je ocena svetskih stručnjaka da je naša zemlja svetla tačka u ekonomiji.
Mali se sastao sa zamenikom generalnog direktora MMF-a Bo Lijem, potpredsednicom Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju Antonelom Basani, direktorom Evropskog odeljenja u MMF Alfredom Kamerom i prisustvovao sastanku Konstituence.
Ministar Mali je na marginama skupa u Vašingtonu razgovarao i sa ministrom finansija Poljske Andrejom Domanskim i sa ministarkom finansija Švajcarske Karin Keler-Šuter.
Mali je, sumirajući razgovor sa Bo Lijem, istakao da je novi dogovoreni trogodišnji aranžman Srbije sa MMF-om, koji neće podrazumevati nikakvo korišćenje finansijskih sredstava, jasan pokazatelj nastavka reformi koje smo započeli 2015. godine i potvrda da i u teškim svetskim uslovima uspevamo da očuvamo makroekonomsku stabilnost.
"Uradili smo dobar posao, sastanak je bio dobar. Ukazano je na sva globalna iskušenja sa kojima se ceo svet trenutno suočava, ali je istaknuto da je za Srbiju važno što je dobila investicioni kreditni rejting i da je u odnosu na druge zemlje svetla tačka u ovoj svetskoj globalnoj krizi", rekao je Mali.
On je poručio da je Srbija uradila veliki posao, te istakao važnost nastavka reformi u oblasti energetike, reformu Poreske uprave, javnih preduzeća.
"Hoćemo da kroz dalje strukturne reforme pokažemo da smo potpuno posvećeni tome da naša ekonomija raste, i da okruženje u kome naša i strana preduzeća posluju bude što stabilnije i što interesantnije, povoljnije, atraktivnije", rekao je Mali.
On je poručio da je postignuta saglasnost da je Srbiji potrebno da nastavi sa izgradnjom osnovne, bazične infrastrukture, novih auto-puteva, brzih saobraćajnica, pruga, postrojenja za proizvodnju električne energije.
"To su stvari koje menjaju Srbiju. Domaćini smo EKSPA 2027. godine i veoma je važno da ostvarimo sve ciljeve koje smo zacrtali, a tu su i povećanje plata do prosečne zarade od 1.400 evra 2027. godine, 650 evra prosečne penzije i minimalne zarade u iznosu od 650 evra. To su ciljevi od kojih ne odustajemo", istakao je prvi potpredsednik Vlade.
On je i saradnju Srbije sa Svetskom bankom ocenio kao dobru, ističući poruke koje je Srbija dobila na sastanku sa potpredsednicom te Grupacije Antonelom Basani koje su, kako je rekao, potvrda naporima koje činimo da nam ekonomija bude još bolja i daju kredibilitet svim reformama koje sprovodimo.
Mali je naveo da je obim saradnje Srbije sa Svetskom bankom oko 4,6 milijardi evra, koliko je vredan portfolio koji, istakao je, čine projekti koji pokrivaju sve aspekte društvenog i ekonomskog života.
"I sa MMF-om i sa Svetskom bankom imamo izuzetno dobru saradnju. Nastavljamo sa reformama, naša ekonomija raste, udeo javnog duga u BDP-u iznosi 46,5 odsto, što je ispod nivoa Mastrihta, ali i nivoa proseka zaduženja sveta od 93 odsto, a što su sve stvari koje Srbiju danas u Vašingtonu, pred celim svetom, predstavljaju u potpuno drugačijem svetlu, boljem, atraktivnijem, stabilnijem. To je Srbija koju želimo da gradimo i u godinama pred nama", naglasio je ministar finansija.
Upitan da li će Srbija moći da odgovori dogovoru sa MMF-om da deficit budžeta drži ispod tri odsto, ministar finansija je istakao da je to apsolutno dostižan zadatak za Srbiju, te da će taj nivo deficita omogućiti dalje smanjivanje javnog duga u odnosu na BDP, ali i ostvarenje ciljeva definisanih Programom „Srbija 2027“, koji podrazumeva velika ulaganja, kao što su završetak svih započetih brzih saobraćajnica, brze pruge do Mađarske, nastavak izgradnje brze pruge i do granice sa Severnom Makedonijom, te završetak ulaganja u oblasti poljoprivrede, energetskog sektora, obrazovanja, kulture, sporta, turizma.
"Deficit do tri odsto je balans između nikada većih investicija koje čine našu ekonomiju i okruženje boljim i atraktivnijim, ali i zadržavanje i čuvanje makroekonomske stabilnosti", zaključio je Siniša Mali.
Komentari 0
Pogledaj komentare Pošalji komentar