Kako se plaća godišnji odmor u Srbiji?

Pravo na godišnji odmor uređeno je Zakonom o radu i predstavlja neotuđivo pravo svakog zaposlenog. Poslodavac nema pravo da uskrati ovo pravo, niti zaposleni može da se odrekne svog odmora.

Svaki zaposleni stiče pravo na godišnji odmor nakon mesec dana rada, a minimum dana odmora je 20 radnih dana u kalendarskoj godini. Ovaj broj može se povećati na osnovu različitih faktora, poput radnog iskustva, uslova rada, doprinosa, stručne spreme ili kolektivnog ugovora.

Ono što je ključno jeste da svaki godišnji odmor u Srbiji mora biti plaćen. Visina naknade zavisi od prosečne plate koju je zaposleni ostvario tokom prethodnih 12 meseci. Dakle, plata koju ćete dobiti u mesecu kada koristite odmor nije vaša redovna plata za rad, već naknada zarade koja se računa na osnovu proseka vaših plata u proteklih godinu dana.

Obračun naknade za godišnji odmor

Za mesec u kom koristite godišnji odmor, naknada se obračunava tako što se za dane odmora koristi prosečan sat koji ste zarađivali u poslednjih 12 meseci. Ukoliko u tom mesecu radite nekoliko dana pre nego što uzmete odmor, taj rad se obračunava po vrednosti radnog sata za taj mesec. Kada se sve to sabere, dobijate ukupnu zaradu za mesec u kojem ste koristili odmor.

Kada zaposleni koristi godišnji odmor, njegova zarada za dane odmora se obračunava na osnovu prosečne zarade u poslednjih 12 meseci. Međutim, za one dane u mesecu u kojima je radio, zarada se obračunava na osnovu vrednosti radnog sata za taj mesec. Dakle, zarada za mesec u kojem se koristi godišnji odmor sastoji se od dva dela:

1. Dela koji se odnosi na dane odmora – obračunava se na osnovu prosečne zarade u poslednjih 12 meseci.

2. Dela koji se odnosi na radne dane – obračunava se prema uobičajenoj vrednosti radnog sata za taj mesec.

Ako se plata zaposlenog nije menjala u poslednjih 12 meseci, razlika u zaradi neće biti značajna ili čak uopšte neće postojati. Međutim, ako je plata u mesecu u kojem se koristi godišnji odmor viša od prosečne plate, zarada će se smanjiti zbog korišćenja prosečne vrednosti u obračunu dana odmora. Da bismo ovo bolje razumeli, pogledajmo konkretan primer.

Primer obračuna godišnjeg odmora

Pretpostavimo sledeće:

• Prosečna zarada zaposlenog u poslednjih 12 meseci iznosi 80.000 dinara.

• Zaposleni koristi 14 dana godišnjeg odmora.

• Plata u mesecu u kojem koristi odmor iznosi 90.000 dinara.

• U tom mesecu, zaposleni je radio 7 dana, a broj radnih sati dnevno je 8.

• Broj radnih sati u mesecu iznosi 168 sati.

Prvi korak je obračun zarade za dane odmora.

1. Obračun prosečne zarade za dane odmora: Prosečna plata zaposlenog u poslednjih 12 meseci iznosi 80.000 dinara. Taj iznos delimo sa ukupnim brojem radnih sati u mesecu (168 sati), da bismo dobili prosečnu vrednost radnog sata – na osnovu toga, dobijamo da zaposleni zarađuje 476,19 dinara po satu.

Zaposleni koristi 14 dana odmora, a svakog dana je u proseku imao 8 radnih sati, što znači da je za 14 dana odmora imao ukupno 112 sati.

Dalje se množi zarada po satu (476,19 dinara po satu) i 112 radnih sati za 14 dana odmora i dobija se naknada za dane odmora u iznosu od 53.333 dinara. 

2. Obračun zarade za radne dane: U ovom mesecu, plata zaposlenog iznosi 90.000 dinara, što znači da je vrednost radnog sata viša. Da bismo izračunali ovu vrednost, podelićemo platu sa brojem radnih sati u mesecu (168 sati) i dobićemo da zaposleni u ovom slučaju zarađuje 535,71 dinara po satu.

Zaposleni je radio 7 dana, odnosno 56 sati (7 dana puta 8 sati), koje množimo sa satnicom od 535,71 dinara, i dobijamo zaradu za radne dane u iznosu od 30.000 dinara. 

3. Ukupna zarada za mesec: Konačna zarada za ovaj mesec biće zbir zarade za dane odmora i zarade za radne dane.

53.333 dinara(za odmor) plus 30.000 dinara(za radne dane) iznosi 83.333 dinara. 

Zaključak

U ovom primeru, ukupna zarada zaposlenog u mesecu kada koristi 14 dana godišnjeg odmora iznosi 83.333 dinara, što je manje u poređenju sa platom od 90.000 dinara, koliko bi iznosila da nije koristio odmor. Ova razlika nastaje jer se zarada za dane odmora obračunava prema prosečnoj plati iz prethodnih 12 meseci, a ne prema većoj plati u tom mesecu.

Ovaj primer pokazuje kako promena u plati može uticati na ukupnu zaradu u mesecu kada koristite godišnji odmor. Važno je da zaposleni budu svesni ovih detalja kako bi imali realna očekivanja u vezi sa svojom zaradom tokom odmora.

Kada se isplaćuje naknada za godišnji odmor?

Postoji samo jedan izuzetak kada firma isplaćuje novčanu naknadu za neiskorišćene dane godišnjeg odmora – kada zaposlenom prestane radni odnos, a nije u mogućnosti da iskoristi preostale dane odmora. U ovom slučaju, poslodavac je dužan da isplati naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor, kao što je regulisano Zakonom o radu.

Na primer, ukoliko radnik podnese otkaz i ostaje na poslu još 15 dana, a pritom mu je ostalo tri nedelje neiskorišćenog godišnjeg odmora, poslodavac nema mogućnost da organizuje korišćenje tog odmora. Tada je dužan da isplati novčanu naknadu za preostale dane odmora.

U Zakonu o radu jasno stoji: „U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično isplati novčanu naknadu umesto korišćenja odmora, u visini prosečne zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog odmora.” 

Ova naknada se tretira kao naknada štete.

Procedura isplate naknade za godišnji odmor – rokovi za isplatu i obaveze poslodavca

Poslodavac je obavezan da isplati naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. Visina te naknade obračunava se prema prosečnoj zaradi zaposlenog u prethodnih 12 meseci, po broju dana neiskorišćenog odmora.

Primer obračuna: Ako je prosečna mesečna zarada zaposlenog 80.000 dinara, a ostalo mu je pet dana neiskorišćenog odmora, poslodavac je dužan da isplati naknadu za tih pet dana, što bi bilo srazmerno broju dana i visini zarade.

Kako se obračunava godišnji odmor za rad na skraćeno radno vreme?

Zaposleni koji rade skraćeno, odnosno nepuno radno vreme, često imaju dileme u vezi s pravima na godišnji odmor. Prema Zakonu o radu, zaposleni koji rade skraćeno imaju jednaka prava na godišnji odmor kao i zaposleni koji rade puno radno vreme.

Nepuno radno vreme znači da zaposleni radi manje od 40 sati nedeljno, ali pravo na godišnji odmor ostvaruje u punom obimu. Nakon mesec dana rada, zaposleni stiče pravo na najmanje 20 radnih dana godišnjeg odmora, bez obzira na to što ne radi puno radno vreme.

Dakle, zaposleni sa skraćenim radnim vremenom ima pravo na isti broj dana godišnjeg odmora kao i zaposleni sa punim radnim vremenom. Jedino što se obračun naknade zarade vrši srazmerno vremenu provedenom na radu, dok pravo na odmor ostaje nepromenjeno.

Obaveze poslodavca u vezi sa korišćenjem odmora

Poslodavac je dužan da zaposlenog obavesti o pravu na godišnji odmor putem rešenja, koje mora biti dostavljeno najmanje 15 dana pre početka korišćenja odmora. U slučaju kada zaposleni zahteva da iskoristi odmor iznenada, poslodavac može dostaviti rešenje neposredno pre korišćenja odmora.

Šta ako poslodavac ne isplati naknadu za godišnji odmor na vreme?

Ukoliko poslodavac ne isplati naknadu za godišnji odmor u predviđenom roku ili ne dostavi rešenje o korišćenju odmora na vreme, može snositi prekršajnu odgovornost. Zakon propisuje da zaposlenom mora biti isplaćena naknada u visini prosečne zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci, u slučaju da nije iskoristio svoj godišnji odmor zbog prestanka radnog odnosa.

Zaposleni nema pravo da se odrekne korišćenja godišnjeg odmora, a novčana naknada se isplaćuje samo u izuzetnim situacijama, kao što je nemogućnost korišćenja odmora zbog prestanka radnog odnosa. Svaki drugi vid isplate naknade umesto korišćenja godišnjeg odmora zakonski je zabranjen i povlači odgovornost poslodavca.