"BRIKS otvara vrata zainteresovanim zemljama, Srbija dobrodošla"

Rjabkov je u intervjuu za Politiku naveo da će se na Samitu BRIKS-a, koji počinje danas u Kazanju okupiti više od 30 svetskih lidera i međunarodnih organizacija i izrazio nadu da će tokom trodnevnog skupa biti doneta odluka o uvođenju kategorije ''države-partnera''.

Pojasnio je da se BRIKS do sada razvijao kao organizacija koja se postepeno širila, ali koja je istovremeno praktikovala formate ''Autrič'' i BRIKS plus.

''Autrič podrazumeva blisko susedstvo: na primer, kada je predsedavala Južna Afrika , ona je pozivala uglavnom afričke zemlje. A BRIKS plus znači pridruživanje država iz drugih regiona, između ostalog i po principu koordinacione uloge koje te države imaju u istovrsnim multilateralnim strukturama'', naveo je Rjabkov u intervjuu za Politiku.

Kako je rekao, BRIKS sada želi da otvori vrata zemljama koje su zainteresovane za produbljenu saradnju u sferama zanimljivim za njih , kako bi, kaže, mogle da uzmu maksimalno učešće u efektivnom radu.

''Srbija je naravno kao jedan od naših najpouzdanijih partnera u Evropi, na Balkanu, tradicionalno prijateljska zemlja koja je s Rusijom povezana mnogim nitima u raznim oblastima, među onima koji su nam dobrodošli kao partneri'', naveo je Rjabkov.

Naglasio je da BRIKS podrazumeva poštovanje suverenog izbora i da nikoga ni na šta ne primora, iako je u interesu da se dinamika približavanja BRIKS-u nastavi. Komentarišući želju Turske da se pridruži tom savezu, Rjabkov kaže da o prijemu novih članova u punom smislu te reči tokom ove godine nema govora i dodaje da se od 1.januara 2024.godine broj članova BRIKS-a gotovo udvostručio, a da se članice koje su se tek pridružile još nisu u potpunosti akomodirale.

''Nije lako kombinovati dalje proširenje i efikasnost na delu. Poštujemo želju Turske da se pridruži BRIKS-u i drago nam je što će predsednik Erdogan doći u Kazan'', istakao je ruski zvaničnik.

Na konstataciju da Rusija tradicionalno podržava Srbiju u vezi sa najvažnijim pitanjima kao što je pitanje KiM, glasanje o rezoluciji o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN, Rjabkov je istakao da je ta zemlja uvek bila i da će biti među onima koji prednjače u promovisanju stava u međunarodnoj zajednici da Srbija i Srbi žele mir i normalan suživot sa svima. Kako kaže, ne sme se dozvoliti da Srbija i srpski narod budu i dalje apsolutno neprihvatljivo stigmatizovani.

Rjabkov smatra da ideja o kolektivnoj odgovornosti čitavih naroda i država, ishodeći iz savremenih iskustava, mora biti odbačena i da Zapad mora da shvati da je vreme takvog diktata prošlo. Dodao je da će se Rusija na svim platformama - u Savetu bezbednosti i Generalnoj skupštini UN, u OEBS-u držati tog stava.

''Postkonfliktna normalizacija na Balkanu bila bi uspešnija da je nisu toliko kočili zapadnjaci koji su zainteresovani za podele i koji žele da kosovska rana boli, a ne da zaraste, koji žele sve da potčine svom diktatu i da ozvaniče članstvo u strukturama iz kojih nema izlaza'', kaže Rjabkov. Poručio je da će Rusija nastaviti da brani interese Srbije i srpskog naroda uz ocenu da je neophodno pokazati političku volju i čvrstinu kako bi se razgovaralo i zajednički doći do potrebnih rešenja. ''Tada će šanse za napredak i izlaz iz kriza biti znatno veće'', zaključio je Rjabkov.