Tabela za odlazak u penziju za žene: Ovo su uslovi

Svojstvo osiguranika stiče se danom početka, a prestaje danom prestanka radnog odnosa, obavljanja samostalne ili poljoprivredne delatnosti, a utvrđuje se na osnovu prijave na osiguranje, odnosno odjave osiguranja. Svojstvo osiguranika se ne može steći pre navršenih 15 godina života.

Zakonom su propisani uslovi koje osiguranik mora da ispuni kako bi stekao pravo na starosnu, kao i na prevremeno starosnu penziju. 

Odlazak u penziju za žene po novom zakonu: Koje su glavne promene?

Žene radni vek ove godine mogu da završe sa navršenih 63 godine i 8 meseci života, i minimalnih 15 godina radnog staža. U odnosu na prošlu godinu, granica je pomerena za dva meseca i ona će se nastaviti sve do 2032. godine kada će se granica za muškarce i žene izjednačiti.

Prema zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju izmenjenom 2014. godine, predviđeno je da se do 2032. godine ženama godišnje povećava vremenski period za odlazak u penziju za dva do šest meseci, sve dok se ne stigne do granice od 65 godina života.

Petnaestogodišnji radni staž za žene ostaje nepromenjeni uslov.

Dakle, zakon propisuje pomeranje starosnog uslova za žene sve do 2032. godine, kada će uslovi za oba pola biti izjednačeni, 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

Osim ovog osnova za starosnu penziju, osiguranici oba pola mogu to pravo ostvariti sa navršenih 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života.

Kako novi zakon utiče na starosnu penziju za žene?

Žene koje će se penzionisati 2025. godine moraće da rade dok ne napune 63 godine i 10 meseci, a dame koje odlaze u penziju 2026. moraće da napune 64 godine. Dalje se starosna granica 2027. povećava na 64 godine i dva meseca, pa 2028. na 64 godine i četiri meseca, da bi 2029. bila 64 godine i šest meseci, a potom 2030. da dostigne prag od 64 godine i osam meseci. Žene koje se budu penzionisale 2031. godine imaće starosni uslov od 64 godine i 10 meseci, a 2032. će im biti potrebno punih 65 godina.

Tabela za odlazak u penziju

Koji su uslovi za prevremenu penziju za žene?

Za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju, od 1. januara 2024. godine i muškarcima i ženama je potrebno 40 godina staža osiguranja i 60 godina života.

“U ovom slučaju penzija se trajno umanjuje za 0,34% za svaki mesec pre navršenih godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju u toj kalendarskoj godini, a maksimalno 20,4 odsto”, navodi se u PIO fondu.

Osiguranici koji rade poslove na kojima se staž računa sa uvećanim trajanjem, mogu imati sniženu starosnu granicu, što može uticati na umanjenje prevremene starosne penzije. Ova pravila se primenjuju i na zaposlene čiji staž doprinosi računaju sa uvećanim trajanjem.

Kako funkcioniše kalkulator za odlazak u penziju?

Formula za izračunavanje nije nimalo jednostavna ali je suština u tome da što je veća plata, to je veća i penzija. Visina penzije, praktično, je jednaka proizvodu ličnog i opšteg boda. 

Ključni faktori za visinu penzije: visina primanja i broj godina radnog staža. 

Da bismo došli do ličnog boda, moramo da izračunamo lični koeficijent. Do njega dolazimo kada svaku našu godišnju zaradu podelimo sa prosečnim republičkim zaradama u odgovarajućim godinama, a onda zbir dobijenih iznosa podelimo sa godinama staža. 

Od 1. 1. 1970. do 2002. godine zarada se uzima u neto iznosu, a od 2003. u bruto iznosu. Kad znamo koliki nam je koeficijent, njega množimo sa godinama staža i dobijamo lični bod. Na kraju dobijeni iznos pomnožimo sa opštim bodom. 

Primeri: 

Građani koji su imali zaradu od 50.000 dinara, mogu očekivati penziju od 28.334 dinara, dok oni sa 60.000 dinara imaće 34.001 dinar. 

39.668 dinara sleduje onima koji su imali platu od 70.000 dinara, a onim sa zaradom pd 5.000 više sleduje 42.501 dinar. Zaposleni koji su primali 80.000 dinara mesečno, imaće penziju od 45.335 dinara. 

Zaposleni sa platom od 110.000 u Srbiji kao penzioneri će imati dodatnih 62.335 na računu svakog meseca.

Oni koji su imali prosečnu zaradu 130.000 dobijaće penziju od 73.669 dinara, a oni sa nešto većom mesečnom zaradom, tačnije 150.000 dinara - dobijaće 85.003 dinara. 

Gledajući prosečne zarade u Srbiji, oni koji su dobijali zaradu od 95.000 dinara, ako se penzionišu u 2024. godini, imaće penziju od 53.835 dinara, piše Blic.

Koji su uslovi za prevremenu penziju za žene sa dvoje dece?

Zakon o PIO sadrži i odredbu o posebnom stažu u trajanju od 6 meseci ženama osiguranicima koje su rodile jedno odnosno u trajanju od godinu dana ženama koje su rodile dvoje dece.

Ali primena te odredbe odložena je do početka 2032. godine kada će žene osiguranici moći da počnu da podnose lične zahteve za utvrđivanje te kategorije posebnog staža, podseća PIO fond.

Žena koja ima dvoje dece, na 20 godina radnog staža, dobila bi povećanje od pet odsto. Primera radi, ukoliko očekuje penziju 30.000 dinara,  dobiće 31.500 dinara penzije, ali od 2032. godine.

Žene će tek za 9 godina prvi put imati pravo na poseban staž. Tačnije, tek 2032. moći će da podnesu zahteve za utvrđivanje posebnog staža ukoliko su rodile jedno ili dvoje dece, bez obzira na to kad su deca rođena.

Za razliku od staža osiguranja, koji se utvrđuje na osnovu prijava registrovanih u matičnoj evidenciji, poseban se isključivo utvrđuje po zahtevu osiguranika, i to rešenjem, naglašavaju u PIO fondu, piše Kurir. 

Koji su specifični uslovi za odlazak u penziju za žene sa posebnim statusom?

Prava na penziju iz PIO stiču se i ostvaruju na osnovu penzijskog staža koji obuhvata staž osiguranja i poseban staž.

Osnovni uslov da se neki period prizna u staž osiguranja je da su za taj period plaćeni doprinosi.

Za razliku od staža osiguranja, poseban staž za svoju osnovu nema zaposlenje ili samostalnu delatnost, već se utvrđuje licima koja su pojedine periode provela u oružanim akcijama, odnosno u zarobljeništvu, na lečenju ili rehabilitaciji u vezi sa tim akcijama, kao i ženama koje su rodile troje dece. Za ovaj staž se ne plaćaju doprinosi, objašnjava PIO Fond.

Za razliku od staža osiguranja, koji se utvrđuje na osnovu prijava registrovanih u matičnoj evidenciji, poseban staž se isključivo utvrđuje po zahtevu osiguranika, rešenjem.

Dakle, ukoliko osiguranik smatra da ispunjava uslove za utvrđivanje posebnog staža, neophodno je da Fondu podnese zahtev za utvrđivanje tog staža, uz koji će priložiti odgovarajuće dokaze.

Majkama koje su rodile treće dete poseban staž se utvrđuje u trajanju od 2 godine.

Poseban staž za vreme provedeno u oružanim akcijama, zarobljeništvu, lečenju tim povodom računa se dvostruko ili jednostruko ukoliko je lice bilo tada u radnom odnosu i osigurano. Poseban staž se sabira sa stažom osiguranja i čini ukupni staž po kojem se računa i visina penzije.

Pojedine gradske uprave daju olakšice onima koji imaju poseban staž, naročito ako je nastao učešćem u oružanim akcijama, a to su najčešće umanjeni komunalni računi i troškovi za javni prevoz - jeftiniji Infostan i slično.

Podnošenje zahteva za penziju 

Za ostvarivanje prava na starosnu ili prevremenu starosnu penziju potrebno je da osiguranik podnese odgovarajući zahtev nadležnoj filijali ili ispostavi RFPIO prema svom prebivalištu i to nakon prestanka osiguranja. Međutim, kako postoji mogućnost da lice, nakon prestanka osiguranja, ponovo zasnuje radni odnos ili počne da obavlja delatnost, te ponovo bude osigurano, ono može podneti zahtev i tokom trajanja tog ponovnog osiguranja. U tom slučaju, prestankom osiguranja će se smatrati raniji (inicijalni) prestanak osiguranja, ali pod uslovom da je zahtev podnet najkasnije u roku od šest meseci od dana ponovnog stupanja u osiguranje.

Zahtev se može podneti i elektronskim putem, preko portala E-šalter RFPIO. Na portalu se može preuzeti odgovarajući obrazac i elektronski popuniti, a potom tako i poslati nadležnoj filijali/ispostavi, zajedno sa skeniranim dokumentima koji su potrebni za ostvarivanje prava i isplatu penzije. Dokazi potrebni za ostvarivanje prava su: dokaz kojim se utvrđuje identitet (očitana lična karta), dokaz o penzijskom stažu u Republici Srbiji (radna knjižica, uverenje o beneficiranom radnom stažu, druge javne isprave o stažu) kao i dokaz o stažu u inostranstvu (ukoliko ga je bilo), dokaz o prestanku radnog odnosa (rešenje o prestanku radnog odnosa usled ispunjavanja uslova za sticanje prava na penziju); dokaz o korišćenju prava kod Nacionalne službe za zapošljavanje; uverenje o obavljanju samostalne delatnosti izdato od strane nadležnog organa opštine, odnosno odgovarajućeg udruženja, saveza (za period do 31.12.2005. godine), odnosno rešenje Agencije za privredne registre (za period od 01.01.2006. godine); uverenje o plaćenom doprinosu za PIO sa iskazanim osnovicama doprinosa i iznosom uplaćenog doprinosa, izdato od strane Poreske uprave za period obavljanja samostalne delatnosti (ovo uverenje nije potrebno za samostalne umetnike, filmske radnike i sportiste do 31.12.2002. godine, a za sveštenike i verske službenike do 31.08.2004. godine); uverenje o plaćenom doprinosu za PIO sa iskazanim osnovicama doprinosa i iznosom uplaćenog doprinosa, izdato od Poreske uprave za period obavljanja poljoprivredne delatnosti; dokaz o regulisanom vojnom roku (overena fotokopija vojne knjižice ili uverenje vojnog odseka). Koji od navedenih dokaza je potrebno priložiti uz zahtev zavisi od vrste osiguranika koji taj zahtev podnosi. Pored dokaza koji su potrebni za ostvarivanje prava, osiguranik je dužan da uz zahtev podnese jedan od dokumenata potrebnih za isplatu penzije, a u zavisnosti od opcije za koju se korisnik odlučio, odnosno u zavinosti od situacije u kojoj se nalazi. Ta dokumenta su: potvrda ili ovlašćenje banke o broju računa korisnika na koji će se penzija isplaćivati; rešenje ustanove o postavljenju staraoca ili hranitelja koje sadrži broj tekućeg računa za isplatu penzije; rešenje o smeštaju korisnika u ustanovu socijalne zaštite, odnosno drugu ustanovu koje sadrži broj računa ustanove na koji će se vršiti isplata penzije ili punomoćje kojim se ovlašćuje lice za prijem penzije sa podacima o broju tekućeg računa punomoćnika. Od 01. januara 2019. godine, RFPIO isplatu penzija vrši isključivo uplatom sredstava na tekući račun korisnika, punomoćnika korisnika ili ustanove u koju je korisnik smešten, te je iz tog razloga potrebno dostaviti neki od navedenih dokumenata.

Postupak se sporovodi po pravilima koja važe za upravni postupak i nadležni organ RFPIO donosi rešenje o penziji na koje osiguranik ima pravo žalbe. Penzije se utvrđuju u mesečnom iznosu i isplaćuju unazad (u tekućem mesecu za prethodni mesec), po dinamici utvrđenoj opštim aktom RFPIO. Starosna penzija se isplaćuje od dana ispunjenja uslova, ako je zahtev podnet u roku od šest meseci od dana ispunjenja uslova propisanih za sticanje prava, odnosno od dana prestanka osiguranja. Ukoliko se taj rok propusti, te se zahtev podnese kasnije - posle proteka roka od šest meseci od prestanka osiguranja, starosna penzija će se isplaćivati od dana podnošenja zahteva i maksimalno za šest meseci unazad. Shodno navedenom, po ispunjenju potrebnih uslova, odnosno prestanka osiguranja, nije preporučljivo odugovlačiti sa podnošenjem zahteva.

I za kraj, sticanje prava na starosnu ili prevremeno starosnu penziju ne mora da znači definitivan prestanak radnog angažovanja. Korisnik starosne ili prevremeno starosne penzije ima pravo da se zaposli ili da počne da obavlja samostalnu delatnost, uz obavezu da u tom periodu plaća doprinos i za penzijsko i invalidsko osiguranje i za zdravstveno osiguranje. Po prestanku tog zaposlenja, odnosno prestanku obavljanja te samostalne delatnosti, osiguranik ima pravo na ponovno određivanje visine penzije, ali pod uslovom da je (po tom osnovu) bio osiguran najmanje godinu dana.