Reagovanje kompanije Rio Tinto na navode poslanice Danijele Nestorović

Reagovanje kompanije prenosimo u celosti:

"Kompanija Rio Tinto prinuđena je da konstatuje da je poslanica Ekološkog ustanka, kao predstavnik predlagača zakona gotovo u potpunosti ignorisala navode na osnovu kojih se u Predlogu zakona traži zabrana ekspolatacije i prerade litijuma i bora, budući da je predlog i sam zasnovan na netačnim i naučno neutemljenim tvrdnjima koje su pretežno prenete iz nekredibilnih ili anonimnih izvora. Umesto da pokuša da argumentuje dokazano netačne navode koji su izneti u obrazloženju predloga Zakona, što je lako proverljivo, poslanica Nestorović je iznosila netačne i paušalne stavove koje je kompanija Rio Tinto već demantovala u više navrata, a koji su većinom preneti iz medija.

"Tako je Nestorović na primer citirala demantovanu tvrdnju da "zastrašujuće zvuči najava da će planirani rudnik u Jadru u nekim situacijama morati da ispušta neprečišćene (toksične) jamske vode u okolinu, uz obrazloženje da bi drugačije projektovanje kršilo princip inženjerske racionalizacije."

"Kompanija Rio Tinto je ovu tvrdnju već argumentovano demantovala navodeći da se ovaj slučaj može odnositi isključivo na udesni scenario koji podrazumeva padavine kakve se mogu dogoditi jednom u deset hiljada godina koijm se i ne narušava stanje životne sredine pošto je u tim padavinskim uslovima razblaživanje voda u lagunama toliko da koncentracije ne mogu narušiti stanje okolne životne sredine.

"Kompanija je prethodno argumentovano demantovala i tvrdnju da se „treba kloniti investitora za koje je viši stepen zaštite životne sredine neracionalan“, kao neosnovane, nenaučne i u osnovi zlonamerne. Projektom Jadar predviđena je primena svih mera zaštite životne sredine u skladu sa najvišim standardima kako bi svi parametri tokom svih faza razvoja projekta bili u okviru ili značajno ispod granica koje propisuju zakoni Republike Srbije i najviši standardi EU.

"Poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović je kao primer odgovornog rudarstva navela tehnologiju korišćenja rudarskog otpada za takozvano zapunjavanje rudarskih okana, implicirajući da takva tehnologija neće biti primenjena u Projektu „Jadar“ jer je to „skupo“. Time je Nestorović pokazala da, kao predstavnik predlagača zakona elementarno nije upoznata sa Projektom „Jadar“ koji upravo podrazumeva primenu inovativne tehnologije upravljanja otpadom uz krorišćenje do 50 odsto otpada za zapunjavanje podzemnih tunela u rudniku, čime bi bila prepolovljena ukupna površina koju bi deponija zauzimala.

"Nestorović je takođe prilikom obrazlaganja Predloga zakona iznela i brojne netačne navode koji se odnose na poslovanje kompanije Rio Tinto. Tako Nestorović netačno navodi, između ostalog, da je „Norveška 2008. godine eliminisala Rio Tinto iz svog državnog penzionog fonda“. Ne samo da je kompanija Rio Tinto i dalje deo državnog penzionog fonda Norveške, već je državni penzioni fond Norveške među deset najvećih akcionara Rio Tinta.

"Nestorović je takođe u potpuno pogrešnom kontekstu navela i primer rudnika Flambo u Viskonsinu, navodeći da je „organizacija za zaštitu prirode 2009. godine objavila nameru da tuži kompaniju i Odeljenje za prirodne resurse Viskonsina“ zbog navodne ekološke štete. Pomenuta organizacija je pokrenula tužbu protiv kompanije, ali je ona ne samo odbačena kao neosnovana, već je sud naložio ekološkoj organizaciji i Savetu za zaštitu resursa Viskonsina da nadoknade Rio Tintu troškove pravnog postupka u vezi sa tužbom.

"Kada su u pitanju navodi koje Nestorović iznela u vezi sa poslovanjem kompanije u Papua Novoj Gvineji, Rio Tinto nije radio u ovoj zemlji od 1989. godine. Tvrdnja da je Rio Tinto odgovoran za građanski rat je pogrešno predstavljanje  situacije.  Pošto nismo mogli da pristupimo rudniku više od 30 godina, 2016. godine
smo preneli vlasništvo na vladu Papua Nove Gvineje. Od tada, zainteresovane strane su nastavile da izražavaju zabrinutosti u vezi sa uticajem na vodu, zemljište i zdravlje, pa smo 2021. godine postigli dogovor sa članovima zajednice da uradimo detaljnu nezavisnu procenu rudnika Panguna kako bi se utvrdili stvarni uticaji na ljudska prava i životnu sredinu.

"Nestorović je u Skupštini netačno navela i da „Rio Tinto poseduje oko 69 odsto rudnika koji je 2009. proizveo više od 4 miliona kilograma uranijuma“, navodeći u oktobru 2024. godine „da će rudnik ostati u funkciji najmanje do 2023. godine“. Rudnik Rössing nije u vlasništvu kompanije Rio Tinto od  2019. godine. Više od 40 godina rudnik Rössing je od strane nezavisne stručne javnosti priznat kao jedan od najbezbednijih rudnika uranijuma na svetu i njegova zaštita od radijacije, bezbednosti, zdravlja na radu i medicinskih programa korišćeni su za postavljanje globalno priznatih standarda za ovaj tip rudnika. Nalazi studije,
koja je objavljena od strane rudnika Rössing  u januaru 2021. godine, a koju je sproveo nezavisni tim stručnjaka sa Univerziteta u Mančesteru, pokazali su da nema dokaza da je radijacija ili druga izloženost rudniku Rössing izazvala veću učestalost raka među radno angažovanima. Sa rezultatima studije upoznate su sve zainteresovane strane, uključujući zaposlene, vladina ministarstva, regulatorna tela i medije.

"Kompanija Rio Tinto je na raspolaganju za dijalog sa svim zainteresovanim stranama koji zaista žele da vode razgovor zasnovan na činjenicama kako bi u potpunosti razumele projekat, mere zaštite životne sredine i koristi koje bi mogao doneti", saopštila je kompanija Rio Tinto.