Prodaja hotela Jugoslavija za tri dana: Određena početna cena

Javno nadmetanje počeće u 12 časova, najavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Registracija učesnika licitacije počeće istog dana u 11 časova i trajaće do 11.45 časova na istom mestu.

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika je ranije objavila da se prodaje imovina preduzeća Denjub riversajd u stečaju, a najvažniji deo te imovine je beogradski hotel Jugoslavija. Kako je navedeno, stečajni dužnik Denjub riversajd prodaje se po početnoj ceni od 3,17 milijradi dinara.

Rok za otkup prodajne dokumentacije je 11. mart. U oglasu je navedeno da imovinu Denjub riversajda čine poslovni prostor na Bulevaru Nikole Tesle 3. u Beogradu, gde se nalazi hotel Jugoslavija, zatim gradsko građevinsko zemljište na katastarskoj parceli 2442/1 katastarske opštine (KO) Zemun površine 45.613 metara kvadratnih, od čega je pod objektom 13.981 kvadrata, kao i lusteri i bista, skulptura, delo Aleksandra Zarina.

Za luster tavanicu u okviru hotela Jugoslavija navodi se da je u skladu sa rešenjem Muzeja primenjene umetnosti određena za dobro koje uživa prethodnu zaštitu Muzeja primenjene umetnosti. Za bronzanu bistu deo fontane Vodeni cvet Aleksandra Zarina je rešenjem Narodnog muzeja Srbije utvrđeno svojstvo kulturnog dobra.

Navodi se da je katastarska parcela 2442/1 KO Zemun predmet zajedničke svojine stečajnog dužnika i društva MV Investment d. o. o. Beograd i da nije urađeno pravno razgraničenje u smislu opredeljivanja suvlasničkih udela na zemljištu, niti fizička deoba zemljišta pa je procena vrednosti imovine rađena pod specijalnom pretpostavkom.

U oglasu se ističe i da je pred Privrednim sudom u Beogradu u toku parnični postupak po osporenom izlučnom zahtevu Luke Beograd, u kome je tužilac protiv stečajnog dužnika i MV Investment pokrenuo imovinsko-pravni zahtev koji tereti deo pomenute katastarske parcele gde se nalazi hotel Jugoslavija.

Hotel Jugoslavija otvoren je 1969. godine, kada je bio i najveći i najmoderniji hotel u SFRJ, a među njegovim gostima bili su britanska kraljica Elizabeta, astronaut Nil Amstrong, američki predsednici Ričard Nikson i Džimi Karter, libijski vođa Muamer el Gadafi.